О издању

01. Суштина дове у Кур’ану и арапском језику

Аллах каже у Часном Кур’ану: „Господар ваш је рекао: ‘Молите Ми се, Ја ћу вам се одазвати’“ (Гафир 40:60). У арапском језику корен д-‘-в (د ع و) означава позив, обраћање и молбу. У кур’анском тексту овај корен се јавља 207 пута, од којих се 205 ајета непосредно односи на молитву. Имам Абу Сулејман ел-Хаттаби суштину молбе одредио је као исказивање робова дубоке духовне потребе (ифтикар — إِفْتِقَارٌ) пред Створитељем и потпуно одрицање од сопствене снаге и моћи (ет-табарри мин ел-хаул ве ел-кувва — التَّبَرِّي مِنَ الْحَوْلِ وَالْقُوَّةِ).

Кади Абу Бекр ибн ел-Араби је дефинисао као тражење роба бриге и помоћи од свог Господара (истид‘а ал-‘абд раббаху ал-‘инаја ва истимдадуху ал-ма‘уна).

02. Дуа ел-мес’еле и дуа ел-‘ибаде

Шејх ел-ислам Ибн Тејмијје и имам Ибн ел-Кајјим објашњавали су да се кур’анске дове деле на две категорије. Дуа ел-мес’еле (دُعَاءُ الْمَسْأَلَةِ) јесте молба: конкретно тражење добра или отклањања штете, било да је реч о опросту, упути, здрављу, опскрби или спасењу од Ватре. Дуа ел-‘ибаде (دُعَاءُ الْعِبَادَةِ) јесте ибадет: величање, признавање Аллахове једноће, тасбих и намаз. Чинећи ибадет, човек самим тим делом тражи награду и заштиту.

Ибн Тејмијје је указивао на мудрост тога што већина кур’анских довa почиње именом „ер-Рабб“ (الرَّبّ): оно указује на стварање, обезбеђивање животних потреба, старање, поправљање стања и заштиту — оно што одговара суштини тражења помоћи.

03. Изврсност пренесених молби

Узвишени Аллах каже у Кур’ану: „И поучио је Адама називима свих ствари…“ (Ел-Бекара 2:31). Молбе објављене у Кур’ану и пренесене од веровесника Мухамеда (мир и благослов Аллахов нека су на њега) (ел-ед’ијје ел-ме’суре — الْأَدْعِيَةُ الْمَأْثُورَةُ) имају апсолутну предност над свим молитвама које човек сам састави. Одликују се свеобухватношћу значења (џами’ ел-келим — جَوَامِعُ الْكَلِمِ), савршенством молитвеног бонтона и загарантованим одсуством претераности или грешака. Позивамо сваког муслимана да научи напамет ове кур’анске дове, да се њима обраћа своме Господару и да њима поучава своје породице и децу.

04. Пет граматичко-реторичких облика дове

У арапској реторици (белага) говор упућен од створења Створитељу губи заповедни тон и постаје смерна молба. У Кур’ану се дуа изражава кроз пет облика.

• Заповедни начин (фи‘л ел-амр — فِعْلُ الْأَمْرِ). „Подари“, „Опрости“, „Учврсти“ — више од 230 контекста.
• Забране (есалиб ен-нехј — أَسَالِيبُ النَّهْيِ). Молба за отклањање зла: „Не кажњавај нас“, „Не скрећи наша срца“.
• Масдар у заменичкој функцији (ел-масдар ен-на’иб — الْمَصْدَرُ النَّائِبُ). Сажете формуле скрушености, на пример „Гуфранака“ (2:285).
• Опис стања потребе (лисан ел-хал — لِسَانُ الْحَالِ). Мусине речи: „Господару мој, заиста ми је потребно свако добро које ми спустиш“; Ејубове речи: „Зло ме је задесило“.
• Реторичко питање (есалиб ел-истифхам — أَسَالِيبُ الِاسْتِفْهَامِ). Мусине речи: „Зар ћеш нас уништити због онога што су неразумни међу нама учинили?“

05. Зашто зборник садржи 60 молби од више од 230

Ако се пође од строгог граматичког облика, заповедни начин (фи’л ел-емр — فِعْلُ الْأَمْرِ), упућен од нижег ка вишем — од створења Створитељу — у Кур’ану се јавља више од 230 пута. Међутим, у овај академски зборник уврштено је управо 60 канонских молби, одабраних према следећим шеријатским и методолошким критеријумима.

• Критеријум субјекта. У зборник су уврштена искључиво благословена обраћања веровесника и посланика (мир нека је на њих), честитих верника и анђела који носе Арш. Искључени су крици становника Ватре, молбе грешника и Иблисово тражење одлагања, јер су у Кур’ану наведени као есхатолошка поука, а не као пример за практиковање.
• Обједињавање тематских целина. Молитвени текстови који обухватају више ајета (на пример, 2:127–128, 2:285–286, 3:191–194, 25:65–74) обједињени су у целовите формуле, а не разбијени на појединачне фразе.
• Нагласак на дови-молби. Одабране су готове молбе које садрже непосредно или посредно тражење добра и спасења и које су идеалне за учење напамет и учење у намазу (дуа ел-мес’еле — دُعَاءُ الْمَسْأَلَةِ).