رَبَّنَا إِنَّنَا آمَنَّا، فَاغْفِرْ لَنَا ذُنُوبَنَا، وَقِنَا عَذَابَ النَّارِ.
رَبَّنَا إِنَّنَا آمَنَّا فَاغْفِرْ لَنَا ذُنُوبَنَا وَقِنَا عَذَابَ النَّارِ
Учитавање аудио-записа није успело. Покушајте касније.
Господару наш, ми заиста верујемо, па опрости нам грехе наше и сачувај нас патње у Ватри!
Облик: глаголи „игфир“ (اغْفِرْ) и „кина“ (قِنَا). Молба за опроштај греха, заснована на тавассулу (посредовању) сопственом вером (الإيمان بالله — вера у Аллаха).
Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија
„Господару наш, ми смо заиста поверовали, па нам опрости грехе наше и сачувај нас од казне Ватре!“ Они су се заузели код Аллаха Његовим благодатима према њима — тиме што им је омогућио да поверују — молећи Га да им опрости грехе и сачува их од њихових злих последица, а то је казна Ватре. Затим је подробно навео особине богобојазних.
Тефсир имама Ибн Касира
Узвишени описује Своје богобојазне робове, којима је обећао обилну награду, па каже: „Они који говоре: ‘Господару наш, ми смо поверовали’“, то јест: у Тебе, Твоју Књигу и Твога Посланика. „Па нам опрости грехе наше“, то јест: због нашег веровања у Тебе и у оно што си нам прописао, опрости нам, Својом добротом и милошћу, грехе и пропусте у нашим пословима. „И сачувај нас од казне Ватре.“
Тефсир ел-Багавија
Израз „они који говоре“ може се граматички поставити у генитив, као додатно објашњење речи „онима који су богобојазни“; може се поставити и у номинатив као почетак реченице, а могуће је и да буде у акузативу, са значењем: „Мислим на оне који говоре“. „Господару наш, ми смо поверовали“, то јест: потврдили смо истину. „Па нам опрости грехе наше“, то јест: покриј их и пређи преко њих. „И сачувај нас од казне Ватре.“
У „Сахиху“ ел-Бухарија (бр. 1145) преноси се о вредности тражења опроштаја у последњој трећини ноћи, када се Господар спушта на најближе небо.