Молба за увећање знања

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

Након што је Узвишени споменуо Свој одредбени суд над Својим робовима и Свој верски заповедни суд, који је објавио у Својој Књизи — а то је један од учинака Његове власти — рекао је: „Узвишен је Аллах“, то јест: Он је величанствен и уздигнут, и свет од сваког недостатка и мане. „Владар“ — власт је Његово својство, а сва створења су Његови поседници; Његове одредбене и верске заповести спроводе се над њима. „Истинити“ значи да су Његово постојање, власт и савршенство истинити. Својства савршенства истински припадају само Величанственом.

У то спада и власт: ако неко друго створење у неком тренутку влада нечим, његова је власт ограничена, неистинита и пролазна. А Господарева власт не престаје нити ишчезава: Он је Живи, Онај Који све одржава, Величанствени.

„И не жури са Кур’аном пре него што ти се његово објављивање заврши“ значи: не настој да одмах прихватиш Кур’ан док ти га Џибрил учи, него стрпљиво сачекај да заврши. Када заврши, онда га учи. Аллах ти је, заиста, гарантовао да ће га сабрати у твојим грудима и омогућити ти да га учиш, као што је Узвишени рекао: „Не померај њиме свој језик да би га што пре научио! Ми смо дужни да га саберемо и да га учиш.

А када га Ми учимо, ти прати његово учење, а потом смо Ми дужни да га објаснимо.“

Пошто је његова, нека га Аллах благослови и подари му мир, журба да прихвати објаву и брзина у томе указивала на његову потпуну љубав према знању и велику жељу за њим, Узвишени Аллах му је наредио да Га моли за увећање знања. Знање је добро, а обиље добра је пожељно; оно долази од Аллаха, а пут до њега јесте улагање труда, чежња за знањем, молитва Аллаху, тражење Његове помоћи и ослањање на Њега у сваком тренутку.

Из овог племенитог ајета учи се лепо понашање приликом стицања знања: онај ко слуша знање треба да буде смирен и стрпљиво сачека да онај ко диктира или учитељ заврши повезано излагање. Када заврши, слушалац може да постави питање ако га има, а не треба да жури са питањем и прекида излагача, јер то може бити разлог да буде лишен користи. И онај коме се поставља питање треба пажљиво да саслуша питање и разуме шта се њиме тражи пре него што одговори, јер то помаже да се погоди исправан одговор.

Тефсир имама Ибн Касира

Речи Узвишеног: „И не жури са Кур’аном пре него што ти се његово објављивање заврши“ сличне су Његовим речима у сури „Не кунем се Даном судњим“: „Не померај њиме свој језик да би га што пре научио! Ми смо дужни да га саберемо и да га учиш. А када га Ми учимо, ти прати његово учење, а потом смо Ми дужни да га објаснимо.“

У веродостојном предању од Ибн Аббаса потврђено је да је Посланик, нека га Аллах благослови и подари му мир, тешко подносио објаву, па је померао свој језик. Аллах је зато објавио овај ајет. Наиме, када би му Џибрил дошао са објавом, Посланик би, из велике жеље да запамти Кур’ан, понављао сваки ајет за њим чим би га Џибрил изговорио. Узвишени Аллах га је упутио на оно што му је лакше и мање тешко, да се не би оптерећивао.

Рекао је: „Не померај њиме свој језик да би га што пре научио! Ми смо дужни да га саберемо и да га учиш“, то јест: да га саберемо у твојим грудима, а затим ћеш га учити људима, не заборављајући ништа од њега. „А када га Ми учимо, ти прати његово учење, а потом смо Ми дужни да га објаснимо.“

У овом ајету је рекао: „И не жури са Кур’аном пре него што ти се његово објављивање заврши“, то јест: слушај. Када мелек заврши са учењем пред тобом, онда га ти учи. „И реци: ‘Господару мој, повећај ми знање!’“ — то јест: повећај ми знање које долази од Тебе. Ибн ‘Ујејна, нека му се Аллах смилује, рекао је: „Посланик, нека га Аллах благослови и подари му мир, непрестано је напредовао све док га Аллах Узвишени није узео Себи.“

Због тога се у хадису наводи: „Аллах је непрекидно слао објаву Своме Посланику, све док објаве није било највише онога дана када је Посланик, нека га Аллах благослови и подари му мир, преминуо.“

Ибн Маџа је рекао: Пренео нам је Ебу Бекр ибн Еби Шејба, њему је пренео Абдуллах ибн Нумејр, од Муса ибн Убејде, од Мухаммеда ибн Сабита, од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, да је рекао: „Аллахов Посланик, нека га Аллах благослови и подари му мир, говорио је: ‘Аллаху, учини ми корисним оно чему си ме поучио, поучи ме ономе што ће ми користити и повећај ми знање. Хвала Аллаху у сваком стању.’“ Тирмизи га је забележио од Ебу Курејба, од Абдуллаха ибн Нумејра, истим ланцем преносилаца, и рекао: „Ово предање је необично овим путем.“

Бецар га је пренео од Амра ибн Алија ел-Фелласа, од Ебу Асима, од Муса ибн Убејде, истим ланцем, и на крају додао: „И тражим од Аллаха заштиту од стања становника Ватре.“ (Ел-Кијаме, 16–19.)

Тефсир ел-Багавија

„Узвишен је Аллах, Владар Истинити“ — Аллах је узвишен изнад искривљавања оних који искривљују и изнад онога што говоре многобошци.

„И не жури са Кур’аном“ — овде се мисли на Посланика, нека га Аллах благослови и подари му мир. Када би му Џибрил дошао са Кур’аном, Посланик би журио и учио заједно с њим, пре него што Џибрил заврши оно што је намеравао да проучи, бојећи се да му нешто не измакне или да не заборави. Аллах га је забранио да тако поступа и рекао: „И не жури са Кур’аном“, то јест: не жури са његовим учењем, „пре него што ти се његово објављивање заврши“, то јест: пре него што Џибрил заврши са преношењем. Слично томе су речи Узвишеног: „Не померај њиме свој језик да би га што пре научио!“

(сура Ел-Кијаме, 16.) Ја’куб је читао „нукди“ са словом „нун“ на почетку, са фатхом на њему, касром на слову „дад“ и фатхом на слову „ја“, а реч „вахјеху“ у акузативу. Муџахид и Катаде су рекли: значење је: „Немој га учити својим друговима нити им га диктирати док ти његова значења не постану јасна.“

„И реци: ‘Господару мој, повећај ми знање!’“ — мисли се на знање Кур’ана и његових значења. А речено је и да значи: повећај ми знање уз оно чему си ме већ поучио. Када би Ибн Мес’уд учио овај ајет, говорио би: „Аллаху, Господару мој, повећај ми знање, веровање и уверење.“