Молба за посланика међу потомцима

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

(Господару наш, и пошаљи међу њих) — то јест, међу наше потомство — (посланика једног од њих), како би њихов степен био узвишенији, како би му се покоравали и како би га заиста упознали. (Који ће им казивати Твоје знамења) речима, учећи их напамет и подучавајући их напамет. (И поучавати их Књизи и мудрости) њиховом значењу. (И очистити их) васпитавајући их да чине добра дела и да се клоне рђавих дела, уз која се душе не могу очистити.

(Заиста си Ти Силни) то јест, Онај који све надвладава и чијој се моћи ништа не може одупрети. (Мудри) Онај који сваку ствар поставља на њено право место. Зато, посредством Своје моћи и мудрости, пошаљи међу њих овог посланика. Бог им је услишио молбу и послао овог племенитог посланика, преко којег се смиловао њиховом потомству посебно, а свим створењима уопште.

Зато је он, нека је мир на њега, рекао: „Ја сам довa свог оца Ибрахима.“ Пошто је Бог Ибрахиму указао тако велику част и обавестио о његовим савршеним својствима, Узвишени је рекао:

Тефсир имама Ибн Касира

Узвишени овде обавештава о томе како је Ибрахим довршио своју молбу за становнике Светог града: молио је Бога да им пошаље посланика од њих — то јест, из Ибрахимовог потомства. Ова услишена молба поклопила се са Божијом предодредбом, донетом још раније, да Мухамеда, нека су Аллахови благослов и мир на њега, одреди за посланика неписменом народу, а затим и свим осталим народима, Арапима и не-Арапима, људима и џиннима.

Тако је имам Ахмед рекао: „Пренео нам је Абдуррахман бин Мехди, њему Муавија бин Салих, од Сеида бин Сувејда ел-Келбија, од Абдул-Ала бин Хилала ес-Селемије, од Ирбада бин Сарије, који је рекао: Аллахов Посланик је казао: ‘Ја сам код Бога записан као печат свих веровесника, док је Адам још био у глини. Обавестићу вас о почетку тога: то су довa мога оца Ибрахима, Исаова радосна најава мене и сан који је видела моја мајка. Тако и мајке веровесника виде снове.’“

Ово предање су такође забележили Ибн Вехб, Лејс и његов писар Абдуллах бин Салих, од Муавије бин Салиха; а Абу Бекр бин Еби Мерјем га је подржао предањем од Сеида бин Сувејда, са истим ланцем преносилаца.

Имам Ахмед је такође рекао: „Пренео нам је Абу Надр, њему ел-Фереџ, њему Лукман бин Амир: чуо сам Абу Умаму како каже: ‘Рекао сам: Аллахов Посланиче, шта је било на самом почетку твог посланства?’ Он је одговорио: ‘Довa мога оца Ибрахима, радосна најава Исаова о мени и то што је моја мајка видела како је из ње изашла светлост која је обасјала дворце Шама.’“ Смисао је да је први који је најавио његов долазак и учинио га познатим међу људима био Ибрахим, нека је мир на њега.

Његово име се непрестано помињало међу људима, било је познато и ширило се, све док га није јасно изговорио печат веровесника Бану Исраила по пореклу, Иса, син Мерјемин, нека је мир на њих. Обраћајући се Бану Исраилу, он је рекао: „Ја сам вам, заиста, Аллахов посланик, да потврдим истинитост Теврата, објављеног пре мене, и да донесем радосну вест о посланику који ће после мене доћи, а чије је име Ахмед.“ Зато је у овом хадису рекао: „Довa мога оца Ибрахима и радосна најава Исаа, сина Мерјеминог.“

А његове речи: „Моја мајка је видела како је из ње изашла светлост која је обасјала дворце Шама“ — неки кажу да је то био сан који је видела када је затруднела с њим. Испричала га је свом народу, па се проширио и постао познат међу њима, као припрема за његову појаву. Посебно помињање Шама као места до којег је допрла светлост указује на то да ће се његова вера учврстити и постојано опстати у земљама Шама. Зато ће Шам на крају времена бити уточиште ислама и његових следбеника, а Иса, син Мерјемин, спустиће се тамо, у Дамаску, код његовог источног белог минарета.

Због тога се у два Сахиха наводи: „У мом уммету ће увек постојати група која ће отворено следити истину. Неће им наудити они који их оставе на цедилу нити они који им се супротстављају, све док не дође Божија одредба, а они ће такви остати.“ У Сахиху ел-Бухарија стоји: „Они ће бити у Шаму.“

Абу Џафер ер-Рази преноси од Ер-Рабија бин Енеса, а он од Ебул-Алије, о речима: (Господару наш, и пошаљи међу њих посланика): „То значи: из уммета Мухамеда, нека је Аллахов благослов и мир на њега.“ Речено му је: „Твоја молба је услишена; то ће се догодити на крају времена.“ Исто су казали и ес-Судди и Катаде.

Речи Узвишеног: (И поучавати их Књизи) значе: Курану. (И мудрости) значи: суннету; тако су рекли ел-Хасан, Катаде, Мукатил бин Хајјан, Абу Малик и други. Речено је и да то значи разумевање вере. Међу тим тумачењима нема противречности.

(И очистити их) Али бин Еби Талха преноси од Ибн Аббаса да то значи: покорност Богу и искреност. Мухамед бин Исхак је рекао о речима (и поучавати их Књизи и мудрости): „Поучиће их добру, па ће га чинити, и злу, па ће га се клонити; обавестиће их да је Бог задовољан њима када Му се покоравају и умножавају своју покорност, а избегавају оно што Он не воли, од непослушности.“

Речи Узвишеног: (Заиста си Ти Силни, Мудри) значе: Силни, Кога ништа не може надвладати и Који је свемоћан; Мудри у својим делима и речима, који ствари поставља на њихова права места — у складу са Својом мудрошћу и правдом. (Ес-Сафф, 6.)

Тефсир ел-Багавија

(И пошаљи међу њих) — то јест, међу муслимански народ из потомства Ибрахима и Исмаила; а речено је и: међу становнике Мекке. (Посланика једног од њих) значи: посланика; мисли се на Мухамеда, нека је Аллахов благослов и мир на њега.

Господин Абу ел-Касим Али бин Муса ел-Мусеви пренео нам је од Абу Бекра Ахмеда бин Мухамеда бин Аббаса ел-Балхија, који је рекао: „Имам Абу Сулејман Хамд бин Мухамед бин Ибрахим ел-Хатаби пренео ми је од Мухамеда бин ел-Меккија, од Исхака бин Ибрахима, од Ибн Вехбовог синовца, од његовог стрица, који је пренео од Муавије, од Салиха, од Сеида бин Сувејда, од Абдул-Ала бин Хилала ес-Селемије, од Ирбада бин Сарије, да је Аллахов Посланик рекао: ‘Ја сам код Бога записан као печат веровесника, док је Адам још био у глини.

Обавестићу вас о почетку свог посланства: ја сам довa Ибрахимова, радосна најава Исаова и сан који је моја мајка видела када ме је родила — из ње је изашла светлост која је обасјала дворце Шама.’“ Довa Ибрахимова на коју се овде мисли јесте његова молба да међу Бану Исмаилом буде послат посланик од њих.

Ибн Аббас је рекао: „Сви веровесници су били од Бану Исраила, осим десеторице: Нуха, Худа, Салиха, Шуајба, Лута, Ибрахима, Исмаила, Исхака, Јакуба и Мухамеда. Нека су мир и благослов на све њих.“

(Који ће им казивати) значи: читати им. (Твоја знамења) значи: Твоју Књигу, односно Куран. Ајет у Курану је повезан говор који се завршава на месту прекида. Речено је и да је ајет група слова; каже се: „Људи су изашли са својим ајетом“, то јест, са својом групом.

(И поучавати их Књизи) значи: Курану. (И мудрости) Муџахид је рекао: „Разумевање Курана.“ Мукатил је рекао: „Куранске поуке и прописи који се у њему налазе.“ Ибн Кутејба је рекао: „То је знање и поступање по њему; човек не може бити мудар док не обједини обоје.“

Речено је и да мудрост значи суннет, прописи и пресуђивање, или разумевање верских прописа. Абу Бекр бин Дурејд је рекао: „Свака реч која ти даје поуку, подстиче те на племенито дело или те одвраћа од ружног јесте мудрост.“

(И очистити их) значи: очистити их од многобоштва и греха. Речено је и да то значи: узимати зекат из њихове имовине. Ибн Кејсан је рекао: „Посведочиће за њих на Судњем дану да су праведни, када они посведоче да су веровесници доставили посланицу.“ То је изведено из речи „тезкије“, која значи проглашавање праведним.

(Заиста си Ти Силни, Мудри) Ибн Аббас је рекао: „Силни је Онај коме нема сличног.“ Ел-Келби је рекао: „Осветник; доказ за то су речи Узвишеног: ‘Аллах је, заиста, Силни и Осветник.’“ Речено је и да значи: Онај који је недостижан, до Кога руке не допиру и Коме ништа не може прићи; или Моћни, јер сила значи моћ. Бог је рекао: „И Ми смо их ојачали трећим“ — то јест, дали смо им снагу.

Речено је и да значи: Победник. Бог, обавештавајући о томе, каже: „И надвладао ме је у расправи“, то јест, победио ме је. У пословици се каже: „Ко надвлада, тај отима“ — односно, онај ко победи узима плен. (Али Имран, 4; Ја-Син, 14; Сад, 23.)