Молба за снагу и јасан говор

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

„И олакшај ми мој задатак“, то јест: олакшај ми сваки посао којег се прихватим и сваки пут којим кренем ради Тебе; учини ми лаким тешкоће које ме очекују. У олакшање задатка спада и то да се ономе ко позива олакша да свакој ствари приступи на прави начин, да се свакоме обраћа онако како му одговара и да га позива најближим путем који води прихватању његових речи.

Тумачење 27. и 28. ајета: „И одреши чвор са мога језика, да би разумели мој говор.“ На његовом језику била је извесна тежина, тако да се његов говор једва могао разумети, као што кажу тумачи. А Аллах преноси да је он рекао: „А мој брат Харун речитији је од мене“ (Еш-Шуара, 26:34). Зато је замолио Аллаха да му одреши чвор са језика, како би разумели оно што говори и како би се потпуно остварила сврха разговора, размене речи и јасног објашњавања значења.

Тумачење 27. и 28. ајета: „И одреши чвор са мога језика, да би разумели мој говор.“ На његовом језику била је извесна тежина, тако да се његов говор једва могао разумети, као што кажу тумачи. А Аллах преноси да је он рекао: „А мој брат Харун речитији је од мене“ (Еш-Шуара, 26:34). Зато је замолио Аллаха да му одреши чвор са језика, како би разумели оно што говори и како би се потпуно остварила сврха разговора, размене речи и јасног објашњавања значења.

Тумачење 24. и 25. ајета: Када је Аллах Мусау објавио и учинио га веровесником, и показао му величанствена знамења, послао га је Фараону, владару Египта, рекавши: „Иди Фараону, он се заиста осилио“ (Та-Ха, 20:24), то јест, побунио се и прешао границу у неверству, нереду и уздизању на Земљи, тлачећи слабе, све док није почео да тврди да је господар и бог — Аллах га унаказио! Његово осиљавање било је узрок његове пропасти. Али, из Своје милости, мудрости и правде, Аллах никога не кажњава док посланици не донесу доказ.

Тада је Муса, мир над њим, схватио да је преузео велико бреме: послат је том насилном и упорном тиранину, коме међу људима у Египту нико није био раван, док је он сам био један човек и већ је починио оно што је починио убивши човека. Ипак, покорио се наредби свога Господара и прихватио је широко отворених груди; затражио је помоћ и олакшање средстава, што је неодвојиви део позивања у веру. Рекао је: „Господару мој, учини пространим моја прса“, то јест, прошири их и учини широким како бих могао подносити вербална и физичка злостављања, а да ми се срце због тога не узнемири и груди не стегну.

Јер, када се човеку стегну груди, он није способан да упућује људе и позива их. Аллах је Своме веровеснику Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир над њим, рекао: „Само Аллаховом милошћу ти си благ према њима. А да си био груб и окрутна срца, они би се разишли од тебе“ (Алу Имран, 3:159). Могуће је да људи прихвате истину када се према њима поступа благо, када су груди широке и када се због њих не стежу.

Тефсир имама Ибн Касира

„Да би разумели мој говор“ — то је било због муцања које га је задесило када су му понудили урму и жар; узео је жар и ставио га на језик, као што ће касније бити објашњено. Он није тражио да та сметња сасвим нестане, већ само да му се отклони неспособност да јасно говори и да људи разумеју шта жели да им каже — онолико колико је било потребно. Да је затражио потпуно отклањање, оно би било отклоњено, али веровесници моле само за оно што им је потребно, па је зато остатак сметње остао. Аллах је о Фараону известио да је рекао: „Или, зар нисам бољи од овог презреног човека који једва разуме свој говор?“ (Ез-Зухруф, 43:52), то јест, који не говори речито.

Ал-Хасан ел-Басри је о речима „И одреши чвор са мога језика“ рекао: „Одреши један чвор; да је тражио више од тога, било би му дато.“ Ибн Аббас је рекао: „Муса се пожалио своме Господару на оно чега се бојао од Фараонових људи због убијеног човека, као и на чвор на свом језику. На језику му је био чвор који га је спречавао да много говори. Замолио је свога Господара да му помогне преко његовог брата Харуна, да му буде ослонац и да говори уместо њега оно што његов језик није могао јасно да изговори.

Аллах му је услишио молбу и одрешио му један чвор са језика.“

Ибн Аби Хатим је навео: „Пренето је од Амра ибн Усмана: нама је пренео Бакија, од Артата ибн Мунзира, а овај ми је рекао да му је један од другова Мухаммеда ибн Ка'ба пренео од њега: Дође му један његов рођак и рече: ‘С тобом је све у реду, само што грешиш у говору и не изговараш правилно речи у учењу.’ Ел-Курази му рече: ‘Синовац мој, зар ме разумеш када ти говорим?’ Он одговори: ‘Да.’ Онда му рече: ‘Муса је од свога Господара тражио само да му одреши чвор са језика, како би синови Исраилови разумели његов говор, и није тражио више од тога.’ Ово је дослован пренос.“ (Ез-Зухруф, 43:52)

„Господару мој, учини пространим моја прса и олакшај ми мој задатак“ — ово је Мусина, мир над њим, молба његовом Господару, Узвишеном. Тражио је да му прошири груди за оно са чиме га је послао, јер му је наредио велику ствар и поверио му тежак задатак: послао га је највећем владару на земљи у то време, најсуровијем, највећем невернику, ономе који је имао највише војске, најпространије царство и највише се осилио и побунио. Његова дрскост досегла је дотле да је тврдио да не познаје Аллаха и да за своје поданике не зна за другог бога осим себе.

А Муса је као дете неко време живео у његовој кући, под Фараоновом заштитом и на његовој постељи; затим је убио једног од њих, па се уплашио да ће га убити и побегао од њих на све то време. После тога га је његов Господар, Узвишени, послао њима као опомињача, да их позива Аллаху и обожавању само Њега, без икаквог ортака.

Зато је рекао: „Господару мој, учини пространим моја прса и олакшај ми мој задатак“, то јест: „Ако Ти не будеш мој помагач, заштитник, ослонац и подршка, ја за то нећу имати снаге.“

Тефсир ел-Багавија

„Рекао је“ — Муса: „Господару мој, учини пространим моја прса“, то јест, прошири их за истину. Ибн Аббас је рекао: „Мислио је: да се не бојим никога осим Тебе.“ Муса се веома бојао Фараона због његове велике моћи и бројне војске, а груди су му се стезале због задатка да се сам супротстави Фараону. Зато је молио Аллаха да му прошири срце за истину, како би знао да му нико не може нанети штету осим Аллаховом дозволом.

Када то спозна, неће се бојати Фараона, његове велике моћи нити бројне војске.

„И олакшај ми мој задатак“, то јест: олакшај ми оно што си ми наредио — да Фараону пренесем Посланицу.

„Да би разумели мој говор“, то јест: одреши ми чвор како би разумели моје речи.

„И одреши чвор са мога језика.“ То је било овако: једнога дана, док је Муса био дете у Фараоновом дому, ударио је Фараона по лицу и ухватио га за браду. Фараон рече својој жени Асији: „Ово је мој непријатељ“, па је хтео да га убије. Асија рече: „Он је дете, не разуме нити разликује.“

У једном предању стоји да га је, након што је Муса престао да сиса, његова мајка вратила, па је одрастао у дому Фараона и његове жене Асије, који су га одгајали и усвојили. Једнога дана, док се играо пред Фараоном, у руци је држао штапић за игру; подигао га је и ударио Фараона по глави. Фараон се разгневио и лоше протумачио тај ударац, па је хтео да га убије. Асија рече: „О владару, он је мали и не разуме.

Ако желиш, испитај га.“ Донела је две посуде: у једној је био жар, а у другој драго камење. Ставила их је пред Мусау. Он је хтео да узме драго камење, али је Џибрил узео Мусину руку и ставио је на ватру. Муса је узео жеравицу и ставио је у уста, па му је језик изгорео и на њему се створио чвор.