Sulejmanova dova za oprost i vlast

Tefsir šejha Abdurrahmana es-Sa’dija

„I rekao je: ‘Gospodaru moj, oprosti mi i daruj mi vlast kakva neće pripasti nikome poslije mene! Ti si, uistinu, Onaj Koji mnogo daruje!’“ Allah mu je uslišao dovu, oprostio mu i vratio njegovo kraljevstvo, a zatim mu darovao vlast kakva nikome poslije njega nije pripala. Podredio mu je šejtane: gradili su ono što je želio i ronili za njega u moru, vadeći bisere i ukrase. A onoga među njima koji mu se ne bi pokorio, okivao je i čvrsto vezivao u lance.

Tefsir imama Ibn Kesira

„Rekao je: ‘Gospodaru moj, oprosti mi i daruj mi vlast kakva neće pripasti nikome poslije mene! Ti si, uistinu, Onaj Koji mnogo daruje!’“ Neki su kazali da riječi „kakva neće pripasti nikome poslije mene“ znače: niko neće moći da mi je oduzme, kao što se dogodilo s tijelom bačenim na njegov prijesto; ne znači da je time drugima nakon njega uskraćena vlast. Ispravno je da je od Uzvišenog Allaha tražio vlast kakvu nijedan čovjek poslije njega neće imati.

To je očito značenje ajeta, a potvrđuju ga i vjerodostojni hadisi koji se prenose od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, različitim putevima.

El-Buhari je, tumačeći ovaj ajet, rekao: „Is’hak ibn Ibrahim kazivao nam je: Ruh i Muhammed ibn Dža‘fer obavijestili su nas od Šu‘be, od Muhammeda ibn Zijada, od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Sinoć je jedan ifrit među džinima pokušao da me omete u namazu — ili je rekao nešto slično tome — pa mi je Allah dao vlast nad njim. Htio sam da ga privežem za jedan od stubova džamije, kako biste ga svi ujutro vidjeli, ali sam se sjetio riječi svoga brata Sulejmana: „Gospodaru moj, oprosti mi i daruj mi vlast kakva neće pripasti nikome poslije mene!“

Ruh je rekao: ‘Pa ga je otjerao poniženog.’“ Isto su prenijeli Muslim i en-Nesai od Šu‘be.

Muslim u svom Sahihu kaže: „Muhammed ibn Seleme el-Muradi kazivao nam je: Abdullah ibn Vehb kazivao nam je od Mu‘avije ibn Saliha; meni je kazivao Rebi‘a ibn Jezid, od Ebu Idrisa el-Havlanija, od Ebu Derdaa, koji je rekao: Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ustao je da klanja, pa smo ga čuli kako govori: ‘Utječem se Allahu od tebe.’ Zatim je rekao: ‘Proklinjem te Allahovim prokletstvom’ — tri puta. Ispružio je ruku kao da nešto hvata. Kada je završio namaz, upitali smo: ‘Allahov Poslaniče, čuli smo te da u namazu govoriš nešto što ranije nismo čuli, a vidjeli smo i kako si ispružio ruku.’

On reče: ‘Allahov neprijatelj, Iblis, došao je s plamenom vatre da mi njime pogodi lice. Rekao sam: „Utječem se Allahu od tebe“ — tri puta. Zatim sam rekao: „Proklinjem te potpunim Allahovim prokletstvom.“ Nije se povukao, pa sam ga htio uhvatiti.

Tako mi Allaha, da nije bilo dove našeg brata Sulejmana, osvanuo bi svezan, pa bi se djeca stanovnika Medine igrala njime.’“

Imam Ahmed je rekao: „Ebu Ahmed kazivao nam je: Mejsere ibn Ma‘bed kazivao nam je: Ebu Ubejd, Sulejmanov čuvar, kazivao nam je: Vidio sam ‘Ata’a ibn Jezida el-Lejsija kako stoji i klanja. Htio sam proći ispred njega, pa me je odmaknuo, a zatim rekao: ‘Ebu Se‘id el-Hudri kazivao mi je da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ustao da klanja sabah-namaz, dok je on bio iza njega. Učio je, ali mu se učenje pomiješalo. Kada je završio namaz, rekao je: „Da ste me samo vidjeli s Iblisom!

Ispružio sam ruku i davio ga sve dok nisam osjetio hladnoću njegove pljuvačke između ova dva prsta — palca i prsta do njega. Da nije bilo dove moga brata Sulejmana, osvanuo bi svezan za jedan od stubova džamije, pa bi se djeca Medine igrala njime. Zato, ko od vas može spriječiti da iko stane između njega i kible, neka to učini.“’“ Ebu Davud je prenio od Ahmeda ibn Ebi Serejha, od Ebu Ahmeda, ovaj dio: „Ko od vas može spriječiti da iko stane između njega i kible, neka to učini.“

Imam Ahmed je rekao: „Mu‘avija ibn ‘Amr kazivao nam je: Ibrahim ibn Muhammed el-Fezari kazivao nam je: el-Evza‘i kazivao mi je od Rebi‘a ibn Jezida, od Abdullaha ed-Dejlemija, koji je rekao: Ušao sam kod Abdullaha ibn ‘Amra dok je bio u svom vrtu u Taifu, zvanom el-Veht, držeći pod ruku jednog mladića iz plemena Kurejš, za kojeg se govorilo da pije vino.

Rekao sam: ‘Do mene je došao hadis koji se prenosi od tebe: da onome ko popije gutljaj vina Allah, dželle šanuhu, neće primiti pokajanje četrdeset jutara; da je nesretan onaj ko je nesretan još u majčinoj utrobi; i da onaj ko dođe u Bejtul-Makdis samo radi namaza u njemu izlazi iz grijeha čist kao na dan kada ga je majka rodila.’ Kada je mladić čuo da se spominje vino, istrgnuo je svoju ruku iz njegove i otišao. Abdullah ibn ‘Amr tada reče: ‘Nikome ne dopuštam da mi pripisuje ono što nisam rekao.

Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako kaže: „Ko popije gutljaj vina, namaz mu neće biti primljen četrdeset jutara. Ako se pokaje, Allah će mu primiti pokajanje. Ako se ponovo vrati tome, namaz mu neće biti primljen četrdeset jutara; ako se pokaje, Allah će mu primiti pokajanje. Ako se opet vrati“ — ne znam je li rekao treći ili četvrti put — „onda Allahu pripada da ga na Sudnjem danu napoji iz rijeke Habal.“

Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako kaže: „Allah je stvorio stvorenja u tmini, a zatim ih obasuo Svojom svjetlošću. Koga je tada obasjala Njegova svjetlost, taj je upućen, a koga je mimoišla, taj je zalutao. Zato kažem: pero se osušilo, prema Allahovom, dželle šanuhu, znanju.“ Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako kaže: „Sulejman je od Allaha Uzvišenog zatražio tri stvari.

Dao mu je dvije, a mi se nadamo da nam je dao i treću: tražio je presudu koja će se podudarati s Njegovom presudom, pa mu je to dao; tražio je vlast kakva neće pripasti nikome poslije njega, pa mu je to dao; i tražio je da svaki čovjek koji izađe iz svoje kuće, želeći samo namaz u ovoj džamiji, izađe iz grijeha čist kao na dan kada ga je majka rodila. Nadamo se da nam je Allah Uzvišeni dao i to.““

Posljednji dio ovog hadisa prenijeli su en-Nesai i Ibn Madže različitim putevima od Abdullaha ibn Feiruza ed-Dejlemija, od Abdullaha ibn ‘Amra, koji je rekao da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Kada je Sulejman sagradio Bejtul-Makdis, zamolio je svoga Gospodara, dželle šanuhu, za tri stvari…“ — i naveo hadis.

Prenosi se i hadis od Rafi‘a ibn ‘Umejra, s neobičnim lancem prenosilaca i tekstom. Et-Taberani je rekao: „Muhammed ibn el-Hasan ibn Kutejba el-Askalanija kazivao nam je: Muhammed ibn Ejjub ibn Suvejd kazivao nam je: Moj otac kazivao mi je: Ibrahim ibn Ebi ‘Able kazivao nam je od Ebu ez-Zahirije, od Rafi‘a ibn ‘Umejra, koji je rekao: Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako kaže: ‘Allah, dželle šanuhu, rekao je Davudu, alejhis-selam: „Sagradi Mi kuću na Zemlji.“ Davud je najprije sagradio kuću za sebe, prije kuće koju mu je naredio da sagradi.

Allah mu je objavio: „Davude, zar si svoju kuću podigao prije Moje?“ On odgovori: „Gospodaru, tako biva: vladar sebi prisvoji ono što želi.“ Zatim je počeo graditi džamiju. Kada je zid bio dovršen, tri puta se srušio. Davud se zbog toga požalio Allahu, dželle šanuhu, i rekao: „Gospodaru, zašto?“

Allah reče: „Davude, ti nisi dostojan da Mi sagradiš kuću.“ On upita: „Zašto, Gospodaru?“ Allah odgovori: „Zbog krvi koju su tvoje ruke prolile.“ Davud reče: „Gospodaru, zar to nije bilo radi Tvoje volje i ljubavi prema Tebi?“

Allah odgovori: „Jeste, ali oni su Moji robovi i Ja sam prema njima milostiv.“ To ga je teško pogodilo, pa mu je Allah objavio: „Ne žalosti se; učinit ću da kuću dovrši tvoj sin Sulejman.“ Kada je Davud umro, Sulejman je počeo graditi džamiju. Pošto ju je dovršio, prinio je žrtve i zaklao životinje, a potom okupio sinove Israilove.

Allah mu je objavio: „Vidim koliko se raduješ izgradnji Moje kuće; zato Me zamoli, pa ću ti dati.“ Sulejman reče: „Molim Te za tri stvari: za presudu koja će se podudarati s Tvojom presudom, za vlast kakva neće pripasti nikome poslije mene i da onaj ko dođe u ovu kuću samo radi namaza izađe iz svojih grijeha čist kao na dan kada ga je majka rodila.“ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Dvije od njih su mu date, a nadam se da mu je data i treća.“’“

Imam Ahmed je rekao: „Abdus-Samed kazivao nam je: Omer ibn Rašid el-Jemami kazivao nam je: Ijas ibn Seleme ibn el-Ekva‘ kazivao nam je od svoga oca, koji je rekao: ‘Nisam čuo Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je uputio dovu a da je nije započeo riječima: „Subhane Rabbije el-E‘la el-‘Alijji el-Vehhab“ (Slavljen neka je moj Uzvišeni, Svevišnji i Darovatelj).’“

Ebu ‘Ubejd je rekao: ‘Alija ibn Sabit kazivao nam je od Dža‘fera ibn Burkana, od Saliha ibn Mismera, koji je rekao: Kada je Allahov vjerovjesnik Davud umro, Allah je objavio njegovom sinu Sulejmanu, alejhimesselam: „Zatraži od Mene šta ti treba.“ On reče: „Molim Te da mi podariš srce koje Te se boji, kao što se Tvoj otac bojao, i da moje srce voli Tebe, kao što Te je volio moj otac.“ Allah reče: „Od Svoga roba zatražio sam da Mi kaže šta mu treba, a on je zatražio da mu podarim srce koje Me se boji i koje Me voli. Zato ću mu, uistinu, podariti vlast kakva nikome poslije njega neće pripasti.“ To je bila njegova potreba.’

Tefsir el-Begavija

„Rekao je: ‘Gospodaru moj, oprosti mi i daruj mi vlast kakva neće pripasti nikome poslije mene!’“ Mukatil i Ibn Kejsan kazali su: „Da je niko poslije mene neće imati.“ ‘Ata ibn Ebi Rebah rekao je: „Pod time je mislio: Daruj mi vlast koju mi nećeš oduzeti na kraju života i dati je nekome drugom, kao što si mi je oduzeo u ranijem dijelu života.“

„Ti si, uistinu, Onaj Koji mnogo daruje!“ Rečeno je da je to zatražio kako bi to bilo znamenje njegova vjerovjesništva, dokaz njegova poslanstva i mu‘džiza. Rečeno je i da je to zatražio kako bi bilo znak da je njegovo pokajanje primljeno: Allah mu je uslišao dovu, vratio mu kraljevstvo i još ga uvećao. Mukatil ibn Hajjan rekao je: „Sulejman je već imao kraljevstvo, ali je riječima: ‘kakva neće pripasti nikome poslije mene’ mislio na potčinjavanje vjetrova, ptica i šejtana, na šta ukazuje ono što slijedi.“

Obavijestio nas je Abdulvahid el-Melihi: Ahmed ibn Abdullah en-Ne‘imi obavijestio nas je: Muhammed ibn Jusuf obavijestio nas je: Muhammed ibn Ismail kazivao nam je: Muhammed ibn Beššar kazivao nam je: Muhammed ibn Dža‘fer kazivao nam je: Šu‘be kazivao nam je od Muhammeda ibn Zijada, od Ebu Hurejre, da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Sinoć je jedan ifrit među džinima pokušao da me omete u namazu. Allah mi je dao vlast nad njim, pa sam ga uhvatio i htio svezati za jedan od stubova džamije, kako biste ga svi mogli vidjeti.

Tada sam se sjetio dove svoga brata Sulejmana: ‘Gospodaru moj, daruj mi vlast kakva neće pripasti nikome poslije mene!’ Pa sam ga otjerao poniženog.“