Избављење потлачених у Мекки

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

Ово је подстицај од Аллаха Његовим верујућим робовима и позив да се боре на Његовом путу, јер им је то постало обавеза, а због остављања борбе упућен им је велики прекор. Узвишени је рекао: „Зашто се не борите на Аллаховом путу?“, док су потлачени мушкарци, жене и деца у таквом стању да не могу да пронађу излаз нити да нађу пут. Уз све то, њихови непријатељи наносили су им највећу неправду. Они моле Аллаха да их избави из овог града чији становници неправду чине себи неверством и многобоштвом, а верницима наношењем зла, одвраћањем од Аллаховог пута, спречавањем да позивају својој вери и да се иселе.

Моле Аллаха да им одреди заштитника и помагача који ће их избавити из овог града чији су становници неправедни. Тако ваша борба у овом случају спада у борбу и одбрану ваших породица, деце и ближњих, а не у борбу чији је циљ похлепа за иметком неверника. Иако она доноси велику награду и онај ко изостане из ње заслужује велики прекор, борба којом се избављају ваши потлачени доноси већу награду и већу корист, јер спада у одбијање непријатеља.

Тефсир имама Ибн Касира

Узвишени подстиче Своје верујуће робове да се боре на Његовом путу и да настоје да избаве потлачене мушкарце, жене и децу у Мекки, којима је било тешко да тамо остану. Зато је Узвишени рекао: „Они који говоре: ‘Господару наш, избави нас из овог града’“, то јест, из Мекке, као што је Узвишени рекао: „А колико је било градова снажнијих од твога града који те је протерао!“ (Мухаммед, 13). Затим ју је описао речима: „чији су становници неправедни“.

„И одреди нам од Себе заштитника и одреди нам од Себе помагача“, то јест, подари нам од Себе заштитника и помагача. Ел-Бухари је рекао: Причао нам је Абдуллах ибн Мухаммед, њему Суфјан, од Убејдуллаха, који је рекао: Чуо сам Ибн Аббаса како говори: „Ја и моја мајка били смо међу потлаченима.“ Причао нам је Сулејман ибн Харб, њему Хаммад ибн Зејд, од Ејјуба, од Ибн Мулејке, да је Ибн Аббас учио: „Осим потлачених мушкараца, жена и деце“, па је рекао: „Ја и моја мајка били смо међу онима којима је Аллах, Свемоћни и Узвишени, оправдао положај.“

Тефсир ел-Багавија

Узвишени је рекао: „Зашто се не борите?“ — то јест, зашто се не борите на Аллаховом путу и не трудите се? „На Аллаховом путу“ значи у покорности Аллаху. Овим их прекорева због остављања борбе. „И за потлачене“ — то јест, зарад потлачених.

Ибн Шихаб је рекао: „На путу потлачених“, како би били избављени. Такође је речено: ради избављања потлачених из руку многобожаца. У Мекки је било људи „од мушкараца, жена и деце“ којима су многобошци наносили много зла. Они су молили и говорили: „Господару наш, избави нас из овог града чији су становници неправедни“ — то јест, из Мекке.

„Неправедни“ значи многобошци; „његови становници“ означава становнике града чије је својство да су многобошци. Реч „неправедни“ у генитиву је зато што описује „становнике“. Када се „становници“ враћају на „град“, изгледа као да се радња приписује самом граду, као у изразу: „Прошао сам поред човека чије је око лепо.“ „И одреди нам од Себе заштитника“ — то јест, некога ко ће се старати о нама.

„И одреди нам од Себе помагача“ — то јест, некога ко ће нас одбранити од непријатеља. Аллах је услишио њихову молбу: када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, освојио Мекку, поставио је Итаба ибн Есида за управитеља над њима, а Аллах га је учинио њиховим помагачем, који је успостављао правду за потлачене над онима који су им чинили неправду.