Молба за постојаност и победу

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

Зато су, када су изашли пред Голијата и његову војску, сви рекли: „Господару наш, излиј на нас стрпљење“, то јест: ојачај наша срца и подари нам стрпљење; и учврсти наше ноге да не задрхте и да не побегнемо; и помози нам против народа који не верује.

Тефсир имама Ибн Касира

То јест, када се малобројна дружина верника, Талутови следбеници, суочила са својим непријатељем, бројном Голијатовом војском, рекли су: „Господару наш, излиј на нас стрпљење“, то јест: спусти на нас стрпљење од Себе; „и учврсти наше ноге“, то јест, док се сусрећемо с непријатељима, и сачувај нас од бекства и немоћи; „и помози нам против народа који не верује.“

Узвишени Аллах је рекао: „И они их, Аллаховом дозволом, поразише“ (2:251), то јест, савладаше их и надвладаше Аллаховом помоћи. „А Давуд уби Голијата.“ У предањима од следбеника ранијих књига наводи се да га је убио праћком коју је држао у руци: бацио је камен на њега, погодио га и убио. Талут му је обећао да ће га, ако убије Голијата, оженити својом кћерком, поделити с њим своје благостање и укључити га у своју власт.

Он је испунио обећање, а затим је власт припала Давуду, нека је мир над њим, уз велику веровесничку част коју му је Аллах подарио. Зато је Узвишени рекао: „И Аллах му је дао власт“ (2:251), ону која је била у Талутовим рукама, „и мудрост“, то јест, веровесништво после Шамуила, „и научио га ономе чему је хтео“, то јест, знању које је Аллах хтео да му посебно подари, нека је Аллахов благослов и мир над њим.

Затим је Узвишени рекао: „А да Аллах не сузбија једне људе другима, земља би се у нереду нашла“ (2:251), то јест, да Он једне не одбија другима, као што је одбранио синове Исраилове Талутовом борбом и Давудовом храброшћу, они би били уништени. Као што је рекао: „А да Аллах не сузбија једне људе другима, били би до темеља порушени манастири, цркве, синагоге и џамије у којима се много спомиње Аллахово име“ (22:40).

Ибн Џерир, нека му се Аллах смилује, рекао је: „Испричао ми је Абу Хумејд ел-Химси Ахмад ибн ел-Мугира: Испричао нам је Јахја ибн Сеид: Испричао нам је Хафс ибн Сулејман, од Мухамеда ибн Сукке, од Вебре ибн Абдуррахмана, од Ибн Омера, који је рекао: Аллахов Посланик, нека су Аллахов благослов и мир над њим, рекао је: ‘Аллах, заиста, посредством доброг муслимана отклања невољу од стотину домаћинстава његових суседа.’ Затим је Ибн Омер проучио: ‘А да Аллах не сузбија једне људе другима, земља би се у нереду нашла.’“

Овај ланац преносилаца је слаб, јер је Јахја ибн Сеид Абу Закарија ел-Аттар ел-Химси веома слаб преносилац.

Затим је Ибн Џерир рекао: „Испричао нам је Абу Хумејд ел-Химси: Испричао нам је Јахја ибн Сеид: Испричао нам је Осман ибн Абдуррахман, од Мухамеда ибн ел-Мункедира, од Џабира ибн Абдуллаха, који је рекао: Аллахов Посланик, нека су Аллахов благослов и мир над њим, рекао је: ‘Аллах, заиста, због доброте муслимана поправља стање његове деце, деце његове деце, његових суседа и суседа у околини; и они остају под Аллаховом заштитом све док је он међу њима.’“ И ово је необично и слабо предање, из истог разлога који је већ наведен.

Абу Бекр ибн Мердавејх је рекао: „Испричао нам је Мухамед ибн Ахмад: Обавестио нас је Али ибн Исмаил ибн Хамад: Обавестио нас је Ахмад ибн Мухамед ибн Јахја ибн Сеид: Обавестио нас је Зејд ибн ел-Хубаб: Испричао ми је Хамад ибн Зејд, од Ејуба, од Абу Килабе, од Абу Есме, од Саубана, који је преносећи од Посланика рекао: ‘Међу вама ће непрестано бити седморица преко којих ћете добијати помоћ, кишу и опскрбу, све док не дође Аллахова одредба.’“

Ибн Мердавејх је такође рекао: „Испричао нам је Мухамед ибн Ахмад: Испричао нам је Мухамед ибн Џерир ибн Језид: Испричао нам је Абу Муаз Нахар ибн Осман ел-Лејси: Обавестио нас је Зејд ибн ел-Хубаб: Обавестио ме је Омер ел-Беззар, од Анбасе ел-Хаваса, од Катада, од Абу Килабе, од Абу ел-Ешаса ес-Сананија, од Убаде ибн ес-Самита, који је рекао: Аллахов Посланик, нека су Аллахов благослов и мир над њим, рекао је: ‘У моме уммету има тридесет абдала; преко њих земља опстаје, преко њих се спушта киша и преко њих добијате помоћ.’ Катада је рекао: ‘Надам се да је Хасан један од њих.’“

А речи Узвишеног: „Али Аллах је добротворан према световима“ (2:251) значе: Он им указује доброту и милост, бранећи једне другима. Њему припада власт, мудрост и доказ против Његових створења у свим Његовим делима и речима. (Ел-Хаџ, 22:40). То је то.

Тефсир ел-Багавија

„А када су изашли пред Голијата“ — то јест, Талут и његова војска, односно верници — „и његову војску“, то јест, многобошце. Реч „изашли“ значи да су стигли на отворен, раван део земље, на место које је откривено и равно. „Рекли су: ‘Господару наш, излиј на нас’“ — то јест, спусти и обилно излиј — „стрпљење, и учврсти наше ноге“, односно наша срца, „и помози нам против народа који не верује.“