Породична радост и богобојазност

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

„А они који говоре: ‘Господару наш, подари нам од наших супружника’“ — то јест, од наших ближњих, другова, вршњака и супруга — „‘и нашег потомства радост очију’“, односно, да се наше очи радују њима. Када размотримо њихово стање и њихова својства, схватићемо, по њиховим тежњама и високом положају, да се њихове очи неће радовати све док их не виде послушне своме Господару, образоване и поступајуће по ономе што су научили. Ово је, као што је молитва за исправност њихових супруга и потомства, уједно и молитва за њих саме, јер се корист од тога враћа њима. Зато су то сматрали даром за себе и рекли: „Подари нам“.

Штавише, њихова молитва доноси корист свим муслиманима, јер ће исправност оних које су поменули бити узрок исправности многих који су с њима повезани и од њих имају користи. „И учини нас предводницима богобојазних“ — то јест: Господару наш, доведи нас до овог високог степена, степена искрених и савршених међу Твојим добрим робовима: да будемо предводници у вери и узор богобојазнима у својим речима и делима. Нека се угледају на њихова дела, нека имају поверења у њихове речи и нека добри људи иду за њима, па да их они воде и сами буду упућени.

Познато је да је молитва за постизање нечега уједно и молитва за оно без чега се то не може постићи. А овај степен — предводништво у вери — не може се остварити без стрпљења и чврстог уверења, као што је Узвишени рекао: „И учинили смо их предводницима који су, по Нашој заповести, упућивали; то зато што су били стрпљиви и у Наше знакове чврсто веровали“ (Ес-Сеџде, 24). Ова молитва, дакле, подразумева многа добра дела, стрпљење у покорности Аллаху, уздржавање од греха и подношење Његових болних одредби, као и потпуно знање које човека доводи до степена чврстог уверења.

Она подразумева велико добро и издашну награду, те да буду на највишем могућем степену у погледу карактера, после посланика.

Тефсир имама Ибн Касира

„А они који говоре: ‘Господару наш, подари нам од наших супружника и нашег потомства радост очију’“ — то јест, они који моле Аллаха да из њихових бедара и потомства изведе оне који ће Му бити покорни и само Њега обожавати, без икаквог ортака. Ибн Аббас је рекао: „Мисле на оне који поступају у покорности, па се њихове очи радују њима и на овом и на будућем свету.“ Икрима је рекао: „Нису тиме мислили на лепоту лица нити на телесну лепоту, него су желели да они буду покорни.“

Ел-Хасан ел-Басри је, упитан о овом ајету, рекао: „Да Аллах омогући муслиманском робу да код своје супруге, свог брата и својих ближњих види покорност Аллаху. Тако ми Аллаха, муслиману ништа не радује очи више од тога да види дете, унука, брата или ближњег покорног Узвишеном Аллаху.“ Ибн Џурејџ је о речима „Подари нам од наших супружника и нашег потомства радост очију“ рекао: „Да Те обожавају, да Те обожавају на леп начин и да својим поступцима не навлаче на нас невоље.“ Абдуррахман ибн Зејд ибн Еслам је рекао: „Они моле Аллаха да њихове супруге и потомство упути у ислам.“

Имам Ахмед је рекао: Причао нам је Ја‘мер ибн Бишр, њему је причао Абдуллах ибн ел-Мубарак, обавестио нас је Сафван ибн Амр, а мени је причао Абдуррахман ибн Џубејр ибн Нуфајр, преносећи од свог оца: „Једног дана седели смо код ел-Микдада ибн ел-Асвада. Прошао је неки човек и рекао: ‘Благо овим очима које су виделе Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир над њим! Волео бих да смо видели оно што си ти видео и присуствовали ономе чему си ти присуствовао.’ Ел-Микдад се наљутио, па сам се зачудио: тај човек није рекао ништа осим доброг!

Затим се ел-Микдад окренуо ка њему и рекао: ‘Шта наводи човека да пожели да је присуствовао нечему од чега га је Аллах поштедео, а не зна како би се тада понашао да је био присутан? Тако ми Аллаха, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир над њим, затекао је људе које је Аллах лицем бацио у Џехеннем: нису му се одазвали нити су му поверовали. Зар не захваљујете Аллаху што вас је извео на свет тако да познајете само свога Господара и верујете у оно са чиме је дошао Његов посланик, пошто сте поштеђени искушења која су задесила друге?

Аллах је послао Посланика, нека је Аллахов благослов и мир над њим, у најтежим околностима у којима је иједан посланик био послат, у периоду незнања, када људи нису сматрали да постоји боља вера од обожавања идола. Он је дошао са Разликоватељем, којим је раздвојио истину од неистине и оца од његовог детета. Човек је могао видети свог оца, дете или брата као неверника, док је Аллах већ откључао браву његовог срца за веровање; знао је да ће, ако тај умре, ући у Ватру, па му се очи нису могле радовати док је знао да му је вољена особа у Ватри.

Управо на то се односе речи Узвишеног Аллаха: „А они који говоре: ‘Господару наш, подари нам од наших супружника и нашег потомства радост очију.’“ Овај ланац преносилаца је веродостојан, али га аутори збирки нису забележили. „И учини нас предводницима богобојазних.“ Ибн Аббас, ел-Хасан, Катаде, ес-Судди и Ер-Раби‘ ибн Енес рекли су: „Предводницима на које се људи угледају у добру.“

Други су рекли: „Упућивачима, који су и сами упућени ка добру.“ Они су желели да њихово обожавање буде повезано са обожавањем њихове деце и потомства и да се њихова упута прошири и на друге, доносећи им корист. То доноси већу награду и лепши исход. Зато се у Сахиху Муслимовом од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир над њим, рекао: „Када човек умре, његова дела престају, осим у три случаја: ако остави добро дете које за њега упућује молитву, знање којим се други користе после њега или трајну милостињу.“ И такође — оне који позивају [друге ка добру].

Тефсир ел-Багавија

„А они који говоре: ‘Господару наш, подари нам од наших супружника и нашег потомства’“ — Ебу Амр, ел-Кисаји и Ебу Бекр су учили без слова алиф, а остали су учили са алифом у облику множине. „Радост очију“ — то јест, честиту и богобојазну децу. Они говоре: „Учини их добрима, па ће нам се очи радовати због тога.“ Ел-Курзи је рекао: „За верника нема ничега што му више радује очи од тога да види своју супругу и децу покорне Узвишеном Аллаху.“

Исто је рекао и ел-Хасан. Реч „курра“ употребљена је у једнини јер је масдар. Њено основно значење повезано је са хладноћом: Арапи тешко подносе врућину, а прохладу доживљавају као предах. „Радост очију“ употребљавају за весеље, а „топлота очију“ за тугу.

Каже се и да сузе радоснице хладе очи, а сузе туге их загревају. Ел-Езхери је рекао: „Значење речи ‘радост очију’ јесте да човек у свом срцу нађе онога ко му је драг и да се њиме задовољи, па више не гледа другога.“ „И учини нас предводницима богобојазних“ — то јест, предводницима на које ће се људи угледати у добру. Није речено „предводницима“ у облику множине, као у речима Узвишеног: „Ми смо посланик Господара светова“ (Еш-Шуара, 16).

Речено је и да је овде множина подразумевана, као у речима: „Они су, заиста, моји непријатељи“ (Еш-Шуара, 77), то јест: непријатељи. Тако се каже и: „Наш емир су ти људи“, у значењу: наши емири. Речено је и да је „имам“ масдар, као „пост“ и „молитва“, па се каже: „био је имамом“ као што се каже: „стајао је“ и „постио је“. Ел-Хасан је рекао: „Ми се угледамо на богобојазне, а богобојазни се угледају на нас.“

Ибн Аббас је рекао: „Учини нас предводницима који упућују“, као што је речено: „И учинили смо их предводницима који су, по Нашој заповести, упућивали“ (Ес-Сеџде, 24). Немој нас учинити предводницима заблуде, као што је речено: „И учинили смо их предводницима који позивају у Ватру“ (Ел-Касас, 41). Речено је и да је израз обрнутог реда: значи „учини богобојазне нашим предводницима, а нас онима који их следе и угледају се на њих“. То је мишљење Муџахида.