Ибрахимова молитва за спасење

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

„И учини ме једним од наследника Рајске баште благодати“ — то јест, учини ме једним од становника Раја који ће им Бог дати у наследство. Бог је услишио његову молитву и узвисио његов положај у Рајским баштама благодати.

Затим се Ибрахим, нека је мир над њим, обратио своме Господару и рекао: „Господару мој, подари ми мудрост“ — то јест, обилно знање којим ћу познавати прописе, дозвољено и забрањено и праведно пресуђивати међу људима. „И придружи ме добрима“ — његовој браћи, веровесницима и посланицима.

„И учини да ме спомињу по истини они који ће доћи после мене“ — то јест, подари ми истиниту похвалу која ће трајати до краја времена. Бог је услишио његову молитву: подарио му је знање и мудрост, те га учинио једним од најугледнијих посланика; придружио га је његовој браћи, посланицима, и учинио га вољеним, прихваћеним, поштованим и хваљеним међу свим верским заједницама у свим временима. Узвишени Бог каже: „И оставили смо му леп спомен међу каснијим нараштајима: ‘Мир Ибрахиму!’ Тако Ми награђујемо оне који добра дела чине. Он је, заиста, био један од Наших верујућих робова.“

„И опрости мом оцу, заиста је био међу залуталима.“ Ова молитва била је због обећања које је Ибрахим дао своме оцу: „Молићу свога Господара да ти опрости; Он је према мени, заиста, доброчинитељ.“ Узвишени Бог каже: „Ибрахимово тражење опроста за његовог оца било је само због обећања које му је дао. А када му је постало јасно да је он Божји непријатељ, одрекао га се. Ибрахим је, заиста, био пун саосећања и благ.“

„На Дан када имовина и синови неће користити, осим ономе ко Богу дође чистог срца.“ То је оно што ће човеку користити код Бога; тиме ће се спасити казне и заслужити обилну награду. Чисто срце је оно које је сачувано од многобоштва, сумње, љубави према злу и истрајавања у новотаријама и гресима. Из његове очишћености од наведеног нужно произлази да оно буде одликовaно супротним особинама: искреношћу, знањем, чврстим уверењем и љубављу према добру, које му је улепшано у срцу; да његова воља и љубав следе оно што Бог воли, а његове жеље оно што је дошло од Бога.

„И не осрамоти ме на Дан када буду оживљени“ — то јест, не прекори ме због неких греха, не казни ме и не осрамоти, већ ме тог дана учини срећним.

„На Дан када имовина и синови неће користити, осим ономе ко Богу дође чистог срца.“ То је оно што ће човеку користити код Бога; тиме ће се спасити казне и заслужити обилну награду.

Тефсир имама Ибн Касира

Узвишени каже: „И учини ме једним од наследника Рајске баште благодати“ — то јест, подари ми на овоме свету да после мене остане леп спомен, а на будућем свету учини ме једним од наследника Рајске баште благодати.

Зато је рекао: „Осим онога ко Богу дође чистог срца“ — то јест, срца чистог од прљавштине и многобоштва. Мухамед ибн Сирин је рекао: „Чисто срце је оно које зна да је Бог истинит, да ће Час сигурно доћи и да ће Бог оживети оне у гробовима.“ Ибн Абас је рекао о речима „осим онога ко Богу дође чистог срца“: „Жив је, сведочи да нема бога осим Бога.“ Муџахид, Хасан и други рекли су да „чисто срце“ значи срце чисто од многобоштва.

Саид ибн ел-Мусејјиб је рекао: „Чисто срце је здраво срце, а то је срце верника, јер је срце лицемера болесно.“ Бог каже: „У њиховим срцима је болест“ (ел-Бекаре, 10). Ебу Осман ен-Нисабури је рекао: „То је срце без верске новотарије, смирено у сунету.“

Његове речи: „На Дан када имовина и синови неће користити“ значе да човекова имовина неће моћи да га заштити од Божје казне, чак и када би се откупио златом колико је Земља; ни синови му неће користити, чак и када би се откупио свима који су на Земљи. Тог дана користиће само веровање у Бога, искрено исповедање вере Њему и одрицање од многобоштва. Зато је рекао: „Осим онога ко Богу дође чистог срца“ — то јест, срца чистог од прљавштине и многобоштва. Мухамед ибн Сирин је рекао: „Чисто срце је оно које зна да је Бог истинит, да ће Час сигурно доћи и да ће Бог оживети оне у гробовима.“

Његове речи: „И не осрамоти ме на Дан када буду оживљени“ значе: заштити ме од срамоте на Судњем дану, када буду оживљени сви људи, први и последњи. Ел-Бухари је, тумачећи речи „И не осрамоти ме на Дан када буду оживљени“, навео да је Ибрахим ибн Тахман пренео од Ибн Еби Зи’ба, од Саида ел-Макберија, од његовог оца, од Ебу Хурејре, нека је Бог задовољан њиме, да је Посланик, нека су Божји благослов и мир над њим, рекао: „Ибрахим ће на Судњем дану видети свога оца покривеног прашином и тамом.“

Такође нам је Исмаил пренео, а њему његов брат, од Ибн Еби Зи’ба, од Саида ел-Макберија, од Ебу Хурејре, од Веровесника, нека су Божји благослов и мир над њим, да је рекао: „Ибрахим ће срести свога оца и рећи: ‘Господару мој, обећао си ми да ме нећеш осрамотити на Дан када буду оживљени.’ Бог ће рећи: ‘Забранио сам Рај неверницима.’“

Ел-Бухари је ово забележио уз овај ајет, а у поглављу о веровесницима пренео је, истим ланцем преносилаца, овај хадис у потпунијем облику: „Ибрахим ће на Судњем дану срести свога оца Азера, чије ће лице бити покривено тамом и прашином. Ибрахим ће му рећи: ‘Зар ти нисам рекао да ми се не противиш?’ Отац ће рећи: ‘Данас ти се нећу противити.’ Ибрахим ће рећи: ‘Господару мој, обећао си ми да ме нећеш осрамотити на Дан када буду оживљени.

А има ли веће срамоте од тога да ми отац буде најудаљенији?’ Узвишени Бог ће рећи: ‘Забранио сам Рај неверницима.’ Затим ће бити речено: ‘Ибрахиме, шта ти је под ногама?’ Он ће погледати и угледати животињу укаљану; ухватиће је за ноге и бацити у Ватру.“

Ебу Абдуррахман ен-Несаи је у тумачењу ајета „И не осрамоти ме на Дан када буду оживљени“ у свом великом зборнику Сунена забележио: „Обавестио нас је Ахмед ибн Хафс ибн Абдуллах: пренео ми је мој отац, а њему Ибрахим ибн Тахман, од Мухамеда ибн Абдуррахмана, од Саида ел-Макберија, од његовог оца, од Ебу Хурејре, који је рекао да је Посланик, нека су Божји благослов и мир над њим, рекао: ‘Ибрахим је на Судњем дану видео свога оца покривеног тамом и прашином и рекао му: „Забранио сам ти ово, али си ми се супротставио.“ Отац му је рекао: „Али данас ти се више нећу супротставити.“

Ибрахим је рекао: „Господару мој, обећао си ми да ме нећеш осрамотити на Дан када буду оживљени. Ако осрамотиш мога оца, онда си осрамотио најудаљенијег.“ Бог је рекао: „Ибрахиме, забранио сам је неверницима.“ Затим је узет од њега.

Бог је рекао: „Ибрахиме, где ти је отац?“ Он је рекао: „Ти си га узео од мене.“ Бог је рекао: „Погледај испод себе.“ Погледао је и угледао мужјака хијене како се ваља у свом измету. Затим је ухваћен за ноге и бачен у Ватру.’“

Овај ланац преносилаца је необичан и у њему има слабости. „Зих“ означава мужјака хијене; као да је Азер преображен у мужјака хијене укаљаног сопственим изметом, па је у том облику бачен у Ватру. Ел-Беззар је овај хадис пренео и путем Хаммада ибн Селеме, од Ејјуба, од Мухамеда ибн Сирина, од Ебу Хурејре, од Веровесника, нека су Божји благослов и мир над њим, али и тај пут је необичан. Забележио га је и путем Катаде, од Џафера ибн Абдулгафира, од Ебу Саида, од Веровесника, нека су Божји благослов и мир над њим, са сличним текстом.

Ово је Ибрахимова молба Господару да му подари мудрост. Ибн Абас је рекао да је то знање; Икриме је рекао да је то разборитост; Муџахид је рекао да је то Кур’ан; а Суди је рекао да је то посланство. Његове речи: „И придружи ме добрима“ значе: учини да будем са добрима на овоме и будућем свету. Тако је Посланик, нека су Божји благослов и мир над њим, у часу смрти рекао: „Боже, учини да живимо као муслимани и да умремо као муслимани, и придружи нас добрима, не осрамоћене нити промењене.“

Затим је три пута рекао: „Боже, највише друштво!“ О томе се говори у хадису о молитви.

Његове речи: „И учини да ме спомињу по истини они који ће доћи после мене“ значе: подари ми леп спомен након мене, да ме помињу и да се угледају на мене у добру. Узвишени каже: „И оставили смо му леп спомен међу каснијим нараштајима: ‘Мир Ибрахиму!’ Тако Ми награђујемо оне који добра дела чине“ (ес-Саффат, 108–110). Муџахид и Катаде рекли су да „учини да ме спомињу по истини они који ће доћи после мене“ значи: подари ми лепу похвалу.

Муџахид је рекао да је то слично речима Узвишеног: „И дали смо му награду на овом свету, а на будућем свету ће, заиста, бити међу добрима“ (ел-Анкебут, 27), и: „И дали смо му лепо на овом свету, а на будућем свету ће, заиста, бити међу добрима“ (ен-Нахл, 122). Лејс ибн Еби Сулејм је рекао: „Свака верска заједница га воли и прихвата.“ Исто је рекао и Икриме.

Његове речи: „И опрости мом оцу, заиста је био међу залуталима“ сличне су речима: „Господару наш, опрости мени и мојим родитељима“ (Ибрахим, 41). Ибрахим се касније одрекао ове молбе, као што Узвишени каже: „Ибрахимово тражење опроста за његовог оца било је само због обећања које му је дао. А када му је постало јасно да је он Божји непријатељ, одрекао га се. Ибрахим је, заиста, био пун саосећања и благ“ (ет-Тевба, 114).

Узвишени је прекинуо његово тражење опроста за оца и рекао: „Ви имате леп узор у Ибрахиму и онима који су били с њим, када су своме народу рекли: ‘Ми немамо ништа с вама и с онима којима се, мимо Бога, клањате; не верујемо у вас, и непријатељство и мржња између нас и вас трајаће заувек, све док не будете веровали у Бога, Јединог’, осим речи Ибрахимових оцу његовом: ‘Молићу се да ти буде опроштено, али ја не могу од Бога за тебе ништа да постигнем’“ (ел-Мумтехина, 4).

Тефсир ел-Багавија

„Господару мој, подари ми мудрост“ — Ибн Абас је рекао: „Знање о Божјим границама и прописима.“ Мукатил је рекао: „Разумевање и знање.“ Ел-Келби је рекао: „Посланство.“ „И придружи ме добрима“ — нека ми да место и степен као веровесницима који су били пре мене.

„И учини да ме спомињу по истини они који ће доћи после мене“ — то јест, подари ми лепу похвалу, диван спомен и опште прихватање међу народима који ће доћи после мене. Бог му је то подарио, па га припадници свих верских заједница прихватају и хвале. Ел-Кутејби је рекао: „Реч ‘језик’ употребљена је метафорички у значењу ‘говор’, јер се говор изговара језиком.“

„И учини ме једним од наследника Рајске баште благодати“ — то јест, учини ме једним од оних којима ћеш дати Рајску башту благодати.

„И не осрамоти ме“ — не разоткривај моје срамоте и не осрамоти ме „на Дан када буду оживљени“. „На Дан када имовина и синови неће користити.“

„И опрости мом оцу, заиста је био међу залуталима.“ То је рекао пре него што му је постало јасно да је његов отац Божји непријатељ, као што је раније споменуто у сури ет-Тевба.

„Осим онога ко Богу дође чистог срца“ — то јест, срца искреног у вери и чистог од многобоштва и сумње. Што се тиче греха, нико од њих није сачуван. То је мишљење већине тумача. Саид ибн ел-Мусејјиб је рекао: „Чисто срце је здраво срце, а то је срце верника, јер су срца неверника и лицемера болесна.“

Узвишени Бог каже: „У њиховим срцима је болест“ (ел-Бекаре, 10). Ибн Осман ен-Нисабури је рекао: „То је срце без верске новотарије, смирено у сунету.“