Молба за заштиту од Пакла

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

„А они који говоре: ‘Господару наш, отклони од нас казну Џехеннема’“ — то јест, заштити нас од ње тако што ћеш нас сачувати од узрока који воде до ње и опростити нам оно што смо починили, а што заслужује казну. „Заиста, њена казна је нераздвојна“ — то јест, не напушта становнике Пакла, као што поверилац не напушта свог дужника.

„Заиста, она је ружно пребивалиште и боравиште.“ Они ово говоре понизно молећи свога Господара и указујући на то колико су Му потребни и да нису у стању да поднесу ову казну. Такође, тиме се подсећају на Божју благодат према њима: што је невоља тежа и страшнија, то су њено отклањање и радост због њега већи.

Тефсир имама Ибн Касира

Зато је рекао: „А они који говоре: ‘Господару наш, отклони од нас казну Џехеннема. Заиста, њена казна је нераздвојна’“ — то јест, непрестана и трајна. Као што је песник рекао: „Ако казни, казна ће бити нераздвојна, а ако обилно дарује, он се не обазире.“

Зато је ел-Хасан о речима „Заиста, њена казна је нераздвојна“ рекао: „Све што задеси Адамовог сина, па га затим напусти, није нераздвојно; нераздвојна је казна која траје колико и небеса и Земља.“ Исто је рекао и Сулејман ет-Тејми. Мухаммад ибн Ка‘б је рекао: „‘Заиста, њена казна је нераздвојна’ значи: оно у чему су уживали на овом свету. Бог је упитао невернике за благодати, али Му их нису узвратили, па их је задужио за њих и увео у Ватру.“ Ово је рекао ел-Курези.

„Заиста, она је ружно пребивалиште и боравиште“ — то јест, ружно је гледати је као боравиште и ружно је у њој се одмарати.

Ибн Аби Хатим је, поводом речи „Заиста, она је ружно пребивалиште и боравиште“, забележио: Причао нам је мој отац, њему ел-Хасан ибн ер-Раби‘, њему Абу ел-Ахвас, од ел-А‘маша, од Малика ибн ел-Хариса, који је рекао: „Када човека баце у Ватру, он се у њој стрмоглављује. Кад стигне до једних од њених врата, кажу му: ‘Сачекај ту, док те не угостимо.’ Затим му се да да попије чашу отрова црних змија и шкорпиона. Кожа му се одвоји од тела, коса од коже, тетиве одвоје, а вене одвоје.“

Забележио је и: Причао нам је мој отац, њему ел-Хасан ибн ер-Раби‘, њему Абу ел-Ахвас, од ел-А‘маша, од Муджахида, од Убејда ибн Умејра, који је рекао: „У Ватри има ковчега у којима су змије велике као камиле и шкорпиони велики као тамни мазге. Кад их баце у Ватру, змије изађу из својих скровишта, дохвате их за усне, кожу и косу и одеру им месо све до стопала. А када осете жар Ватре, врате се.“

Имам Ахмед је рекао: Причао нам је ел-Хасан ибн Муса, њему Селлам — то јест, ибн Мискин — од Абу Зилала, од Енеса ибн Малика, нека је Бог задовољан њиме, од Веровесника, нека су Божји благослов и мир на њега, да је рекао: „Један роб ће у Џехеннему хиљаду година дозивати: ‘О Милостиви, о Дарежљиви!’ Тада ће Бог рећи Џибрилу: ‘Иди и доведи Ми овог Мога роба.’ Џибрил ће кренути и затећи становнике Ватре како погнуте плачу. Вратиће се своме Господару, Узвишеном и Моћном, и обавестити Га о томе.

Бог, Узвишени и Моћни, рећи ће: ‘Доведи Ми га, јер је на том и том месту.’ Џибрил ће га довести и поставити пред његовог Господара, Узвишеног и Моћног. Он ће му рећи: ‘Робе Мој, како си нашао своје место и боравиште?’ Он ће одговорити: ‘Господару мој, нашао сам га као најгоре место и најгоре боравиште.’

Бог ће рећи: ‘Вратите Мог роба.’ Он ће рећи: ‘Господару мој, нисам се надао да ћеш ме, након што си ме извео из ње, поново вратити у њу!’ Тада ће Бог рећи: ‘Оставите Мог роба…’“

Тефсир ел-Багавија

„Заиста, она је ружно пребивалиште и боравиште“ — то јест, ружно је место за настањење и боравак.

Речи Узвишеног: „А они који говоре: ‘Господару наш, отклони од нас казну Џехеннема. Заиста, њена казна је нераздвојна’“ — то јест, упорна је, трајна и не одваја се од онога ко је њоме кажњен међу неверницима. Из истог корена је и назив за повериоца, јер тражи своје право, упорно га захтева и не одваја се од дужника. Мухаммад ибн Ка‘б ел-Курези је рекао: „Бог је затражио од неверника цену за Своје благодати, али је нису платили, па их је задужио за њих и они су остали у Ватри.“

Ел-Хасан је рекао: „Сваки поверилац се растане од свог дужника, осим Џехеннема.“ Реч „гарам“ значи и трајно зло, а речено је и да значи пропаст.