رَبَّنَا افْتَحْ بَيْنَنَا، وَبَيْنَ قَوْمِنَا بِالْحَقِّ، وَأَنْتَ خَيْرُ الْفَاتِحِينَ.
رَبَّنَا افْتَحْ بَيْنَنَا وَبَيْنَ قَوْمِنَا بِالْحَقِّ وَأَنْتَ خَيْرُ الْفَاتِحِينَ
Учитавање аудио-записа није успело. Покушајте касније.
„Ако бисмо се вратили у вашу паганску веру након што нас је Аллах из ње избавио, изнели бисмо лаж на Аллаха. Ми не треба да се у њу враћамо, осим ако то жели Аллах, наш Господар. Наш Господар Својим знањем све обухвата; на Аллаха се ослањамо! Господару наш, Ти пресуди нама и нашем народу, по правди, Ти си Судија најбољи!“
Императив „ифтах“ (افْتَحْ) значи: „пресуди“ или „донеси решење“. Ово је молба Шуʻајба приликом решавања спора са многобошцима који су му претили изгнанством.
Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија
„Ако бисмо се вратили у вашу веру након што нас је Аллах од ње спасао“ — то јест: посведочите против нас да бисмо, ако бисмо се вратили њој након што нас је Аллах од ње спасао и избавио од њеног зла, били лажљивци који износе лажи о Аллаху. Ми знамо да нема већег клеветања од приписивања Аллаху ортака, а Он је Један, Јединствени, Самодовољни, Који није узео ни дете, ни супругу, нити има ортака у власти.
„Не приличи нам да се у њу вратимо“ — то јест, немогуће је да се неко попут нас у њу врати, јер је то незамисливо. Посланик, нека је мир над њим, тиме их је, из више разлога, лишио наде да ће им се придружити. Прво, они су је мрзели и одбацивали многобоштво на ком су били. Друго, њихову веру је назвао лажном и посведочио да би он и они који су с њим били лажљивци када би их следили.
Треће, признали су Аллахову благодат према њима, јер их је Он од ње избавио. Четврто, њихов повратак тој вери након што их је Аллах упутио био је немогућ с обзиром на њихово тадашње стање и оно што су у срцима носили: величање Узвишеног Аллаха и признање да су Његови робови, да је Он једини Бог и да само Њему припада богослужење, без иједног ортака, док су божанства многобожаца највећа неистина и крајња немогућност.
Аллах им је подарио разум којим разликују истину од лажи и упуту од заблуде. Али, када је реч о Аллаховој вољи и Његовој делотворној одредби која обухвата сва створења, од које нико не може изаћи, ма колико се узроци низали и снаге удруживале, они не тврде да ће нешто учинити или оставити, већ кажу: „Не приличи нам да се у њу вратимо, осим ако то жели Аллах, наш Господар.“ То јест, ни ми ни било ко други не можемо изаћи из оквира Његове воље, која следи Његово знање и мудрост. „Наш Господар знањем све обухвата“ — Он зна шта је добро за робове и шта им одређује.
„На Аллаха се ослањамо“ — ослањамо се на Њега да ће нас учврстити на Правом путу и сачувати од свих путева који воде у Пакао. Ко се ослони на Аллаха, Он му је довољан и олакшава му и верске и овоземаљске послове.
„Господару наш, пресуди нама и нашем народу по правди“ — то јест, помози потлаченом и ономе ко је на истини против неправедника који тврдоглаво одбија истину. „Ти си најбољи од оних који пресуђују.“ Аллахова помоћ Својим робовима има две врсте: помоћ знања, којом разјашњава истину од неистине и упуту од заблуде, те показује ко је на Правом путу, а ко је од њега скренуо.
Тефсир имама Ибн Касира
„Не приличи нам да се у њу вратимо, осим ако то жели Аллах, наш Господар“ — овим се ствар препушта Аллаховој вољи. Он све зна и Својим знањем све обухвата.
„На Аллаха се ослањамо“ — то јест, у свим нашим пословима, у ономе што чинимо и ономе што остављамо.
„Господару наш, пресуди нама и нашем народу по правди“ — то јест: пресуди између нас и нашег народа и помози нам против њих.
„Ти си најбољи од оних који пресуђују“ — то јест, најбољи Судија, јер Ти праведно судиш и никада неправду не чиниш.
Тефсир ел-Багавија
„Ми бисмо о Аллаху лаж изнели ако бисмо се вратили у вашу веру након што нас је Аллах од ње спасао; не приличи нам да се у њу вратимо“ — након што нас је Аллах од ње избавио.
„Осим ако то жели Аллах, наш Господар“ — то јест, осим ако је у Аллаховом знању и вољи већ одређено да се у њу вратимо; тада би се Аллахова одредба над нама испунила и Његова пресуда над нама спровела.
Ако се упита: шта значе речи „Или ћете се вратити у нашу веру“ и „Не приличи нам да се у њу вратимо“, када Шуʻајб никада није био у њиховој вери, па се не може рећи да се враћа њиховој вери? Одговор је: значење је „или ћете ући у нашу веру“, а он је рекао: „Не приличи нам да у њу уђемо.“ Такође је речено да значи: „ако постанемо следбеници ваше вере“, јер реч „вратити се“ може значити „постати“. А речено је и да се то односило на Шуʻајбов народ, који је био у неверству, а затим поверовао; Шуʻајб је одговорио у њихово име.
Узвишени је рекао: „Наш Господар знањем све обухвата“ — Његово знање обухвата све.
„На Аллаха се ослањамо“ — у погледу онога чиме нам претите. Потом се Шуʻајб, пошто је изгубио наду да ће они бити спасени, поново обратио речима: „Господару наш, пресуди нама и нашем народу“ — то јест, донеси пресуду између нас. „По правди“ — а „Фаттах“ значи Судија. „Ти си најбољи од оних који пресуђују“ — то јест, најбољи Судија.
У „Тафсиру ат-Табари“ објашњено је језичко значење епитета „Ал-Фатих“ као „Судија који даје победу истини“.