Молитва за стрпљење и постојаност

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

„А шта нам замераш“, односно: шта нам приговараш зато што одбацујемо твоје порицање и претње? Ми немамо никаквог греха осим што смо поверовали у Господара нашег. Ако је то грех због којег се човеку приговара и заслужује казну, онда је то наш грех. Затим су замолили Бога да их учврсти и подари им стрпљење, па су рекли: „Господару наш, обаспи нас“ — то јест, излиј на нас — „стрпљењем“, великим стрпљењем, на шта указује неодређени облик именице.

Ово је, наиме, велико искушење које води у смрт, па је у њему потребно много стрпљења, како би срце остало постојано, верник био смирен у својој вери и како би се од њега отклонила велика узнемиреност. „И учини да умремо као муслимани“, то јест, покорни Твојој наредби и следбеници Твога посланика. Очигледно је да је фараон над њима спровео оно чиме им је запретио, а да их је Узвишени Бог учврстио у вери. Фараон, његови великаши и обичан свет који их је следио узнели су се над Божјим знамењима и порицали их неправдом и охолошћу, иако су им она дошла.

Тефсир имама Ибн Касира

Када су рекли: „Господару наш, обаспи нас стрпљењем“ — то јест: обухвати нас стрпљењем у Твојој вери и учврсти нас у њој — „и учини да умремо као муслимани“, односно као следбеници Твога веровесника Мусе, мир над њим. Фараону су рекли: „Учини шта намераваш да учиниш! Ти можеш да пресуђујеш само у овом овоземаљском животу. Ми верујемо у нашег Господара, да би нам опростио наше грехе и оно на шта си нас приморао од чаробњаштва.

А Бог је бољи и вечнији. Онај ко своме Господару дође као преступник — њему припада Џехеннем, у којем неће ни умрети ни живети. А они који Му дођу као верници, чинећи добра дела, имаће највиша места.“ На почетку дана били су чаробњаци, а на његовом крају постали су праведни шехиди.

Ибн Аббас, Убејј ибн Умејр, Катаде и Ибн Џурејџ рекли су: „На почетку дана били су чаробњаци, а на његовом крају шехиди“ (Та-Ха, 72–75).

Тефсир ел-Багавија

„А шта нам замераш“, то јест: шта ти се код нас не допада? Даххак и други рекли су: „Шта нам приговараш?“ А Ата је рекао: „Који смо грех пред тобом починили да би нас казнио, осим што смо поверовали у знамења нашег Господара када су нам дошла?“ Затим су прибегли Богу, Узвишеном, и рекли: „Господару наш, обаспи нас стрпљењем и учини да умремо као муслимани.“

„Обаспи“ значи: излиј. Ал-Калби је навео да им је фараон одсекао руке и ноге и разапео их. Други су рекли да није могао да им науди, због речи Узвишеног: „Они неће допрети до вас. Уз наша знамења, ви двојица и они који вас буду следили бићете победници“ (ал-Касас, 35).