Мусина молитва за опроштај и милост

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

Када су се синови Исраилови покајали и вратили разуму, Муса је између њих изабрао седамдесеторицу најбољих људи, како би се у име свога народа оправдали пред својим Господаром. Аллах им је одредио време када ће доћи пред Њега. Када су стигли, рекли су: „О Муса, покажи нам Аллаха јавно!“ Тако су се веома дрско понели према Аллаху и показали лоше понашање према Њему.

Зато их је задесио потрес, те су пали у несвест и помрли. Муса, мир над њим, наставио је да се понизно моли Аллаху, предано Му се обраћајући: „Господару мој, да си хтео, уништио би их и мене још пре него што су дошли и нашли се у прилици да се оправдају своме народу.“ Тако су они сами постали неправедници. „Зар да нас уништиш због онога што су учинили безумници међу нама?“

То јест: они слабог разума и незрелог расуђивања. Муса се понизно молио Аллаху и извињавао, указујући да они који су се дрзнули према Аллаху нису имали довољно разума да их одврати од онога што су говорили и чинили, те да су били изложени искушењу због којег човек може да страхује за губитак своје вере. Зато је рекао: „То је само Твоје искушење: њиме Ти скрећеш с Пута кога хоћеш и упућујеш кога хоћеш. Ти си наш заштитник, па нам опрости и смилуј нам се, јер Ти си најбољи од оних који праштају.“

То јест, Ти најбоље прашташ, најдостојнији си да се смилујеш и најплеменитији си у давању и доброчинству. Као да је Муса, мир над њим, рекао: „Господару, наш главни циљ јесте да се сви придржавамо Твоје покорности и да верујемо у Тебе. Онај коме си подарио разум и исправно расуђивање, па му дао да истраје у упути коју си му омогућио, остаје на Правом путу. А онај чији је разум слаб, чије је расуђивање незрело и кога је искушење скренуло, учинио је оно што је учинио због та два разлога.

И поред тога, Ти си најмилостивији од милостивих и најбољи од оних који праштају. Зато нам опрости и смилуј нам се.“ Аллах му је услишио молбу: оживео их је након њихове смрти и опростио им грехе.

Муса је довршио своју молитву речима: „И одреди нам добро на овом свету“ — корисно знање, обилну опскрбу и добра дела — „и добро на оном свету“, а то је награда коју је Аллах припремио за Своје честите штићенике. „Ми се, уистину, Теби враћамо“, то јест, вратили смо се Теби, признајући своје пропусте и обраћајући Ти се у свим својим стварима.

Узвишени Аллах је рекао: „Казном Својом кажњавам кога хоћу“ — од оних који су несрећни и изложили се њеним узроцима. „А милост Моја обухвата све“ — и горњи и доњи свет, и честите и грешнике, и вернике и невернике. Ниједно створење није лишено Аллахове милости: до свакога допире Његова милост и обухвата га Његова доброта и благодат. Али посебна милост, која доноси срећу на овом и будућем свету, није намењена свакоме.

Зато је о њој рекао: „Указаћу је онима који се буду греха клонили“ — и малих и великих греха — „и који буду давали зекат“, обавезну милостињу онима којима припада, „и онима који у Наше речи и знакове буду веровали“. Потпуност веровања у Аллахове знакове подразумева познавање њиховог значења и поступање у складу с њима. У то спада и следовање Веровеснику, нека су Аллахов благослов и мир на њега, споља и изнутра, у темељима вере и њеним огранцима.

Тефсир имама Ибн Касира

Али ибн Еби Талха преноси од Ибн Аббаса, у тумачењу овог одломка: „Аллах му је наредио да изабере седамдесет људи из свога народа. Изабрао је седамдесет људи и извео их да моле свога Господара. У једној од својих молби рекли су: ‘Аллаху, подари нам оно што ниси подарио никоме пре нас и што нећеш подарити никоме после нас.’ Аллаху се није допала та њихова молба.“

„Господару мој, да си хтео, уништио би и њих и мене још пре“ — до краја ајета. Ес-Судди је рекао: „Аллах је наредио Муси да дође са групом синова Исраилових како би Му се извинили због обожавања телета. Одредио им је време, а Муса је лично изабрао седамдесет људи из свога народа и повео их да се извине. Када су стигли на то место, рекли су: ‘Нећемо ти веровати, о Муса, док не видимо Аллаха јавно, јер си Ти разговарао с Њим.

Покажи нам Га!’ Тада их је погодила муња и помрли су. Муса је стао, плакао и молио Аллаха: ‘Господару, шта да кажем синовима Исраиловим када им се вратим, пошто си уништио њихове најбоље људе?’“

„Господару мој, да си хтео, уништио би и њих и мене још пре.“ Мухаммед ибн Исхак је рекао: „Муса је између синова Исраилових изабрао седамдесет најбољих људи и казао им: ‘Пођите Аллаху, покајте Му се за оно што сте учинили и затражите опрост за оне које сте оставили иза себе међу својим народом. Постите, очистите се и очистите своју одећу.’ Потом их је повео на гору Синај, на време које му је његов Господар одредио.

Он није долазио тамо осим Његовом дозволом и знањем. Према ономе што ми је пренето, када су учинили оно што им је наредио и кренули с њим на сусрет Господару, седамдесеторица су рекли Муси: ‘Затражи за нас да чујемо говор нашег Господара.’ Он је одговорио: ‘Учинићу то.’ Када се Муса приближио гори, стуб облака се спустио на њега и прекрио целу гору.

Муса се приближио и ушао у њега, а народу је рекао: ‘Приђите.’ Када би Аллах разговарао с Мусом, на Мусином челу засјала би светлост коју ниједан човек није могао да гледа, па је између њега и њих постављен застор. Људи су се приближавали, а када су ушли, пали су ничице и чули Аллаха како разговара с Мусом, наређујући му и забрањујући: ‘Учини то, а то не чини.’ Када је Муса завршио оно што му је било поверено, облак се повукао од њега.

Он им је пришао, а они су рекли: ‘Нећемо ти веровати док не видимо Аллаха јавно.’ Тада их је задесио потрес — то јест, муња — и одједном су им душе узете, па су сви помрли. Муса је стао, преклињао свога Господара, молио Га и усрдно Му се обраћао, говорећи: ‘Господару мој, да си хтео, уништио би и њих и мене још пре.’ Они су поступили безумно.

Зар да онда уништимо и оне који су остали иза мене међу синовима Исраиловим?“

Суфјан ес-Севри је рекао: „Пренео ми је Ебу Исхак, од Амаре ибн Абд ес-Селулија, од Алија ибн Еби Талиба, нека је Аллах задовољан њиме, који је рекао: ‘Муса, Харун, Шебер и Шебир кренули су и стигли до подножја једне горе. Харун је легао на постељу, па му је Узвишени Аллах узео душу. Када се Муса вратио синовима Исраиловим, упитали су га: „Где је Харун?“ Он је рекао: „Узвишени Аллах га је усмртио.“

Они су рекли: „Ти си га убио; завидео си нам због његовог благог карактера и љубазности“, или нешто слично томе. Муса им је рекао: „Изаберите кога год желите.“ Изабрали су седамдесет људи. То је значење речи Узвишеног: „Муса је из свога народа изабрао седамдесет људи.“

Када су стигли до њега, рекли су: „Харуну, ко те је убио?“ Он је одговорио: „Нико ме није убио; Аллах ми је узео душу.“ Они су рекли: „О Муса, од данас ти више нећемо бити непокорни.“ Тада их је задесио потрес. Муса се окретао час на једну, час на другу страну и говорио: „Господару мој, да си хтео, уништио би их и мене још пре.

Зар да нас уништиш због онога што су учинили безумници међу нама? То је само Твоје искушење: њиме скрећеш с Пута кога хоћеш и упућујеш кога хоћеш.“ Тада их је Аллах оживео и све их учинио веровесницима.’“ Ово је веома необично предање, а Амару ибн Абда не познајем.

Шуба га је пренео од Ебу Исхака, од човека из племена Бену Селул, од Алија, па је навео ово предање.

Ибн Аббас, Муджахид, Катада и Ибн Џурејџ рекли су да их је потрес задесио зато што се нису одвојили од свога народа док је обожавао теле и нису га одвраћали од тога. Ово тумачење подржавају речи Мусе: „Зар да нас уништиш због онога што су учинили безумници међу нама?“ и његове речи: „То је само Твоје искушење“, то јест, Твоје испитивање и провера. Тако су рекли Ибн Аббас, Саид ибн Џубејр, Ебул-Алија, Раби ибн Енес и многи други учењаци ранијих и каснијих генерација.

Друго значење ове реченице не постоји: „Сва власт припада Теби и сва пресуда припада Теби; бива оно што Ти хоћеш. Ти скрећеш с Пута кога хоћеш и упућујеш кога хоћеш. Нема упућивача ономе кога Ти оставиш у заблуди, нити онога ко може да скрене с Пута онога кога Ти упутиш; нико не може дати оно што Ти ускратиш, нити ускратити оно што Ти даш. Сва власт и сва пресуда припадају Теби; Теби припадају стварање и заповедање.“

Речи: „Ти си наш заштитник, па нам опрости и смилуј нам се, јер Ти си најбољи од оних који праштају“ значе да опроштај подразумева покривање греха и одустајање од кажњавања због њега. Када се милост помене заједно с опроштајем, подразумева се да га Аллах у будућности неће изложити истом греху. „Ти си најбољи од оних који праштају“ значи: нико осим Тебе не прашта грехе.

„И одреди нам добро на овом свету и на оном свету.“ Први део молитве био је молба да се отклони оно чега су се бојали, а ово је молба да им се подари оно што желе. „И одреди нам добро на овом свету и на оном свету“, то јест, обавежи и утврди за нас добро на оба света. Тумачење овога већ је наведено у сури Ел-Бекаре.

„Ми се, уистину, Теби враћамо“ значи: покајали смо се, вратили смо се Теби и обратили Ти се. Тако су рекли Ибн Аббас, Саид ибн Џубејр, Муджахид, Ебул-Алија, Ед-Даххак, Ибрахим ет-Тејми, Ес-Судди, Катада и многи други; то је и језичко значење. Ибн Џерир је рекао: „Пренео нам је Ибн Веки, њему његов отац, од Шерика, од Џабира, од Абдуллаха ибн Неджија, од Алија, нека је Аллах задовољан њиме, који је рекао: ‘Јевреји су тако названи зато што су рекли: „Ми се, уистину, Теби враћамо.“’“ Џабир у овом ланцу преносилаца јесте Џабир ибн Језид ел-Џуфи, који је слаб преносилац.

Узвишени Аллах је одговорио Муси на његове речи: „То је само Твоје искушење“, рекавши: „Казном Својом кажњавам кога хоћу, а милост Моја обухвата све; указаћу је онима који се буду греха клонили…“ То значи: чиним шта хоћу и одлучујем шта желим, а у свему томе су Моја мудрост и правда. Узвишен је Он, нема божанства осим Њега. Његове речи: „А милост Моја обухвата све“ велики су ајет који указује на свеобухватност и општост, као што је рекао о носиоцима Престола и онима око њега да говоре: „Господару наш, Ти све обухваташ милошћу и знањем.“

Имам Ахмед је рекао: „Пренео нам је Абдус-Самед, њему његов отац, њему ел-Џурејри, од Ебу Абдуллаха ел-Џушамија, њему Џундуб — то је Џундуб ибн Абдуллах ел-Беџели, нека је Аллах задовољан њиме — који је рекао: ‘Дошао је један бедуин, зауставио своју камилу, привезао је, па клањао за Аллаховим Послаником, нека су Аллахов благослов и мир на њега. Када је Посланик завршио молитву, бедуин је дошао до своје камиле, одрешио је, узјахао је, а затим повикао: „Аллаху, смилуј се мени и Мухаммеду и не укључи никога другог у Своју милост према нама!“

Аллахов Посланик је рекао: „Шта мислите, ко је више залутао — ви или његова камила? Зар нисте чули шта је рекао?“ Одговорили су: „Јесмо.“ Он рече: „Заиста је ограничио пространу милост. Аллах је створио стотину милости; једну је спустио, па захваљујући њој створења показују самилост једна према другима — џини, људи и животиње — а деведесет девет милости задржао је код Себе.

Шта мислите, ко је више залутао — он или његова камила?“’“ Ебу Давуд га је забележио од Алија ибн Насра, од Абдус-Самеда ибн Абдул-Вариса, са истим ланцем преносилаца.

Имам Ахмед је такође рекао: „Пренео нам је Јахја ибн Саид, од Сулејмана, од Ебу Османа, од Веровесника, нека су Аллахов благослов и мир на њега, који је рекао: ‘Аллах, Узвишени и Свемоћни, има стотину милости. Једна од њих је милост захваљујући којој су створења самилосна једна према другима и којом дивље животиње нежно поступају са својим младунцима, а деведесет девет је одложио до Судњег дана.’“

Само га је Муслим забележио, преневши га од Сулејмана — то је ибн Тархан — и Давуда ибн Еби Хинда, обојица од Ебу Османа, чије је име Абдуррахман ибн Мел, од Селмана ел-Фарисија, од Веровесника, нека су Аллахов благослов и мир на њега.

Имам Ахмед је рекао: „Пренео нам је Аффан, њему Хаммад, од Асим ибн Бехделе, од Ебу Салиха, од Ебу Хурејре, да је Веровесник, нека су Аллахов благослов и мир на њега, рекао: ‘Аллах има стотину милости; код Њега је деведесет девет, а једну је дао вама, па њоме једни према другима показујете самилост — џини, људи и сва створења. Када наступи Судњи дан, Он ће је придружити осталима.’“ Само је Ахмед забележио ово предање овим путем.

Ахмед је рекао: „Пренео нам је Аффан, њему Абдул-Вахид, њему ел-Амаш, од Ебу Салиха, од Ебу Саида, који је рекао да је Аллахов Посланик казао: ‘Аллах има стотину милости, а један део је поделио међу створењима, па њиме људи, дивље животиње и птице показују самилост једни према другима.’“ Ибн Маџа је ово предање забележио од Ебу Муавије, од ел-Аамаша.

Хафиз Ебул-Касим ет-Таберани је рекао: „Пренео нам је Мухаммед ибн Осман ибн Еби Шејбе, њему Ахмед ибн Јунус, њему Саад Ебу Гајлан еш-Шејбани, од Хаммада ибн Еби Сулејмана, од Ибрахима, од Силе ибн Зуфера, од Хузејфе ибн ел-Јемана, нека је Аллах задовољан њиме, који је рекао да је Аллахов Посланик, нека су Аллахов благослов и мир на њега, казао: ‘Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, у Рај ће ући и грешник у својој вери и неразуман човек у својим животним пословима. Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, у Рај ће ући и онај кога је Ватра испекла због његовог греха.

Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, Аллах ће на Судњем дану опростити опроштајем коме ће се Иблис надати, у жељи да и њега обухвати.’“ Ово је веома необичан хадис, а Саада не познајем.

„Указаћу је онима који се буду греха клонили“ — овај ајет значи: подарићу им Своју милост и учинити да је обухвате, из Своје доброте и милости према њима, као што Узвишени каже: „Господар ваш је Себи прописао милост.“ „Онима који се буду греха клонили“ значи: учинићу је доступном онима који поседују ова својства. То су следбеници Мухаммеда, нека су Аллахов благослов и мир на њега, који се клоне ширка и великих греха. „И који буду давали зекат“ — речено је да се мисли на чишћење душе, а речено је и да се мисли на иметак.

Могуће је да обухвата обоје, јер је овај ајет објављен у Мекки. „И онима који у Наше речи и знакове буду веровали“, то јест, који их потврђују. Ајети: 201; „њиме скреће с Пута кога хоће и упућује кога хоће“; Гафир: 7; Ел-Енам: 54; зекат.

Тефсир ел-Багавија

Узвишени каже: „Муса је изабрао из свога народа“ — то јест, између својих сународника. Реч је у акузативу зато што је изостављен предлог који овде означава избор између њих. „Седамдесет људи за време које смо одредили.“ Ово је доказ да нису сви обожавали теле.

Ес-Судди је рекао: „Аллах је наредио Муси да дође са групом синова Исраилових како би Му се извинили због обожавања телета. Муса је из свога народа изабрао седамдесет људи.“ Када су стигли на то место, рекли су: „Нећемо ти веровати док не видимо Аллаха јавно.“ Тада их је погодила муња и помрли су.

Ибн Исхак је рекао: „Муса их је изабрао да се покају Аллаху због онога што су учинили и да затраже опрост за оне које су оставили иза себе у своме народу.“ Ово указује на то да су сви обожавали теле. Катада, Ибн Џурејџ и Мухаммед ибн Кеаб рекли су: „Потрес их је задесио зато што се нису одвојили од свога народа када су ови обожавали теле, нити су им наређивали да чине добро и одвраћали их од зла.“ Ибн Аббас је рекао: „Седамдесеторица који су рекли: ‘Нећемо ти веровати док не видимо Аллаха јавно’, па их је погодила муња (Ел-Бекара, 55), нису били они исти који су касније задобили потрес.

Аллах, Узвишен и Свемоћан, наредио је Муси да изабере седамдесет људи из свога народа. Он их је изабрао и извео да моле свога Господара. У једној од својих молби рекли су: ‘Аллаху, подари нам оно што ниси подарио никоме пре нас и што нећеш подарити никоме после нас.’ Аллаху се није допала та њихова молба, па их је задесио потрес.“

Вехб је рекао: „Потрес није био звук. Када су људи видели ту величанствену појаву, обузели су их дрхтавица и узнемиреност; тресли су се све док им зглобови готово нису почели да се раздвајају. Када је Муса то видео, сажалио се над њима и уплашио се да ће умрети. Њихов губитак га је тешко погодио: били су му помоћници у добру, послушни и покорни.

Тада се молио, плакао и преклињао свога Господара, па им је Аллах отклонио тај потрес. Они су се смирили и чули говор свога Господара.“ То је значење речи Узвишеног: „Рече“ — то јест, Муса: „Господару мој, да си хтео, уништио би их и мене још пре“ — од обожавања телета — „и мене“, то јест, убијањем Копта. „Зар да нас уништиш због онога што су учинили безумници међу нама?“

То јест, обожаваоци телета. Муса је помислио да су кажњени због тога што су прихватили теле као божанство, па је ово рекао у облику питања: „Зар ћеш нас уништити због дела безумника?“ Ел-Муберред је рекао: „Израз ‘Да нас уништиш због онога што су учинили безумници међу нама’ јесте питање којим се изражава молба да буду поштедени; значење је: немој нас уништити.“ Муса је знао да је Узвишени Аллах превише праведан да би некога казнио за туђи грех.

Узвишени каже: „То је само Твоје искушење“ — у које су безумници упали; оно није било ништа друго до Твоја провера и искушење. Њиме си неке људе одвео у заблуду, па су подлегли искушењу, а друге си упутио и сачувао, те су остали постојани у Твојој вери. То је значење речи: „Њиме скрећеш с Пута кога хоћеш и упућујеш кога хоћеш. Ти си наш заштитник“ — наш помагач и чувар — „па нам опрости и смилуј нам се, јер Ти си најбољи од оних који праштају.“

„И одреди нам“ — то јест, обавежи нас на — „добро на овом свету“: благодат и благостање; „и на оном свету“ — то јест, и на оном свету — „добро“, а то су опрост и Рај. „Ми се, уистину, Теби враћамо“, то јест, кајемо се Теби.

Аллах је рекао: „Казном Својом кажњавам кога хоћу“ — од Својих створења. „А милост Моја обухвата све“, то јест, допире до свега. Хасан и Катада рекли су: „Његова милост на овом свету обухвата и честите и грешнике, а на Судњем дану припадаће само богобојазнима.“ Атија ел-Ауфи је рекао: „Она обухвата све, али је заслужују само они који се греха клоне.

Неверник добија опскрбу, а верници га штите [од невоља], због ширине Аллахове милости према верницима, па и он живи у тој милости. Али када стигне на будући свет, милост ће припадати искључиво верницима. То је као човек који се греје уз туђу светиљку, а затим власник однесе своју светиљку.“ Ибн Аббас, нека је Аллах задовољан њима, Катада и Ибн Џурејџ рекли су: „Када је објављено: ‘А милост Моја обухвата све’, Иблис је рекао: ‘И ја припадам томе што је обухваћено.’

Тада је Узвишени Аллах рекао: ‘Указаћу је онима који се буду греха клонили, давали зекат и у Наше речи и знакове веровали.’“ Јевреји и хришћани су пожелели ту милост и рекли: „Ми се клонимо греха, верујемо и дајемо зекат.“ Али Аллах ју је одредио овом уммету, па је рекао: