رَبَّنَا لَا تَجْعَلْنَا فِتْنَةً لِلْقَوْمِ الظَّالِمِينَ، وَنَجِّنَا بِرَحْمَتِكَ مِنَ الْقَوْمِ الْكَافِرِينَ.
رَبَّنَا لَا تَجْعَلْنَا فِتْنَةً لِلْقَوْمِ الظَّالِمِينَ وَنَجِّنَا بِرَحْمَتِكَ مِنَ الْقَوْمِ الْكَافِرِينَ
Учитавање аудио-записа није успело. Покушајте касније.
„Ослањамо се на Аллаха“, рекоше они. „Господару наш, не учини нас искушењем за људе који чине неправду. И спаси нас Својом милошћу од неверничког народа!“
Молба потлачених младића из Мусиног народа, који су се ослањали на Аллаха. У њој се јавља забрањујућа конструкција „ла теџ‘ална“ (لا تجعلنا — не учини нас) и молба „неџџина“ (نجّنا — спаси нас).
Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија
Они су, поступајући по томе, рекли: „На Аллаха се ослањамо. Господару наш, не учини нас искушењем за народ који чини неправду“, то јест: не дај да они овладају нама, па да нас изложе искушењу или надвладају; јер би их то довело у искушење, те би рекли: „Да су они били на истини, не би били поражени.“
„И спаси нас, Својом милошћу, од народа неверничког“ — да бисмо били сачувани од њиховог зла и могли да исповедамо своју веру, да спроводимо њене прописе и јавно је испољавамо, без онога ко би нам се супротставио или оспоравао је.
Тефсир имама Ибн Касира
„И спаси нас, Својом милошћу“ — то јест, избави нас Својом милошћу и доброчинством — „од народа неверничког“, од оних који су порекли Истину и сакрили је. А ми смо поверовали у Тебе и на Тебе се ослонили.
Синови Израилови поступили су по томе и рекли: „На Аллаха се ослањамо. Господару наш, не учини нас искушењем за народ који чини неправду“, то јест: не дај да они надвладају нас и овладају нама, па да помисле како им је власт над нама дата зато што су они на истини, а ми на неистини, те да због тога буду доведени у искушење. Овако се преноси од Абу Меџлеза и Абу Духа.
Ибн Еби Неџих и други преносе од Муджахида: „Не кажњавај нас рукама фараоновог народа, нити казном од Себе, па да фараонов народ каже: ‘Да су они били на истини, не би били кажњени нити бисмо ми овладали њима’, и да због нас буду доведени у искушење.“ Абдурреззак је рекао: Обавестио нас је Ибн Ујејна, од Ибн Неџиха, од Муджахида, о речима: „Господару наш, не учини нас искушењем за народ који чини неправду“: „Не дај да они овладају нама, па да нас изложе искушењу.“
Тефсир ел-Багавија
„Па су рекли: ‘На Аллаха се ослањамо’“ — уздали смо се у Њега. Затим су упутили молбу и рекли: „Господару наш, не учини нас искушењем за народ који чини неправду“, то јест: не дај да они надвладају нас и не препусти да нас убију рукама својим, па да помисле како нисмо били на истини и због тога још више постану обесни. Муджахид је рекао: „Не кажњавај нас казном од Себе, па да фараонов народ каже: ‘Да су они били на истини, не би били кажњени’, и да помисле како су бољи од нас, те да буду доведени у искушење. „И спаси нас, Својом милошћу, од народа неверничког.“
У „Сахиху“ ел-Бухарија (бр. 6347) преноси се од Ебу Хурејре да је Веровесник молио Аллаха да га сачува од тешких искушења и надмоћи непријатеља.