رَبِّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ، أَنْ أَسْأَلَكَ مَا لَيْسَ لِي بِهِ عِلْمٌ، وَإِلَّا تَغْفِرْ لِي، وَتَرْحَمْنِي أَكُنْ مِنَ الْخَاسِرِينَ.
رَبِّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ أَنْ أَسْأَلَكَ مَا لَيْسَ لِي بِهِ عِلْمٌ وَإِلَّا تَغْفِرْ لِي وَتَرْحَمْنِي أَكُنْ مِنَ الْخَاسِرِينَ
Учитавање аудио-записа није успело. Покушајте касније.
„Мој Господару“, рече, „Уточиште код Тебе тражим да Те више никада не замолим за оно што не знам! Ако ми не опростиш и не смилујеш ми се, сигурно ћу да будем међу губитницима.“
Облик молитве је тражење уточишта код Аллаха: „код Тебе тражим уточиште“ (أَعُوذُ بِكَ), уз смерно признање сопствене немоћи. Ово је Нухова молитва након што га је Аллах укорио због молбе да спасе сина неверника.
Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија
Тада се Нух, мир над њим, горко покајао због онога што је учинио и рекао: „Господару мој, тражим уточиште код Тебе да Те молим за оно о чему немам знања. Ако ми не опростиш и не смилујеш ми се, бићу међу губитницима.“ Опростом и милошћу роб се спасава од тога да буде међу губитницима. Ово указује на то да Нух, мир над њим, није знао да је његова молба Господару да му спасе сина забрањена и да спада у речи: „И не обраћај Ми се за оне који су неправду чинили; они ће заиста бити потопљени“ (Худ, 11:37).
Две ствари су му се учиниле противречним, па је помислио да његов син спада у речи: „и твоју породицу“ (Худ, 11:40). Потом му је постало јасно да је његов син међу онима за које му је забрањено да моли и да се заузима.
Тефсир имама Ибн Касира
Ибн Кесир указује: „Нух је затражио Аллахову заштиту од неприкладних молби и затражио опрост због људског саосећања према сину невернику који се утопио.“
Тефсир ел-Багавија
„Рече Нух: ‘Господару мој, тражим уточиште код Тебе да Те молим за оно о чему немам знања. Ако ми не опростиш и не смилујеш ми се, бићу међу губитницима.’“ (Худ, 11:47)
У „Сахиху ел-Бухарију“ (бр. 4712) описује се догађај великог заузимања (шефа‘а) на Судњем дану, када ће се Нух сетити управо ове своје молбе.