Захвалност за вечни боравак у Рају

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

„Који нас је уселио“ значи: настанио нас је тако да ту останемо и да се настанимо, а не да само прођемо кроз то место и узмемо поуку. „У пребивалиште вечног боравка“ значи: у обитавалиште у коме ће боравак трајати заувек, и у коме човек жели да остане због обиља добара, непрестаног низа радости и нестанка свега што ремети срећу. То што нас је тамо уселио „из Своје доброте“ јесте Његова благодат и племенитост према нама, а не наша дела. Да није Његове доброте, не бисмо стигли до онога до чега смо стигли.

„У њему нас неће дотицати умор, нити ће нас у њему дотицати исцрпљеност“ значи да неће бити умора ни у телима, ни у срцу и снази, нити од мноштва уживања. Ово указује на то да ће Узвишени Аллах створити њихова тела у савршеном облику и трајно им припремити средства за одмор, тако да их неће дотицати ни умор ни исцрпљеност, нити брига и туга. То такође указује на то да становници Раја неће спавати, јер је сврха сна отклањање умора и постизање одмора, а становници Раја нису такви; уз то, сан је мала смрт, а становници Раја не умиру. Нека нас Аллах, Својом добротом и племенитошћу, учини једнима од њих.

„И“ када им је блаженство било довршено, а уживање употпуњено, „рећи ће: ‘Хваљен нека је Аллах, Који је од нас отклонио тугу’“. Ово обухвата сваку врсту туге: неће их обузети туга због недостатка лепоте, хране, пића, уживања, телесног савршенства нити трајности њиховог боравка. Они ће живети у блаженству за које виде да нема ничег већег, а оно ће се увећавати заувек. „Заиста, наш Господар много прашта“ — јер нам је опростио погрешке; „и захвалан је“ — јер је примио наша добра дела, умножио их и даровао нам из Своје доброте оно што наша дела и жеље нису могле да достигну.

Његовим опроштајем спасени су од свега непријатног и застрашујућег, а Његовом захвалношћу и добротом стекли су све што је пожељно и драго.

Тефсир имама Ибн Касира

„И рећи ће: ‘Хваљен нека је Аллах, Који је од нас отклонио тугу’“ — отклонио је од нас страх од онога чега смо се плашили и сачувао нас од брига овог и будућег света којих смо се прибојавали. Абдуррахман бин Зејд бин Еслам преноси од свог оца, а он од Ибн Омера, да је Аллахов Посланик, нека су Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Следбенике ‘Нема бога осим Аллаха’ неће обузети страх у њиховим гробовима нити приликом проживљења. Као да видим следбенике ‘Нема бога осим Аллаха’ како отресају прашину са својих глава и говоре: ‘Хваљен нека је Аллах, Који је од нас отклонио тугу.’“

Овај хадис је забележио Ибн Аби Хатим. Ат-Табарани каже: Пренео нам је Џафер бин Мухаммад ал-Фиријаби, њему Јахја бин Муса ал-Мервези, њему Сулејман бин Абдуллах бин Вахб ал-Куфи, од Абдул-Азиза бин Хакима, од Ибн Омера, који је рекао: Аллахов Посланик, нека су Аллахов благослов и мир на њега, рекао је: „Следбенике ‘Нема бога осим Аллаха’ неће обузети страх ни у часу смрти, ни у гробовима, ни приликом проживљења. Као да их гледам у тренутку повика: отресају прашину са својих глава и говоре: ‘Хваљен нека је Аллах, Који је од нас отклонио тугу. Заиста, наш Господар много прашта и захвалан је.’“

Ибн Аббас и други рекли су: „Опростио им је многе грехе, а мало добрих дела прихватио и наградио.“

„Који нас је, из Своје доброте, уселио у пребивалиште вечног боравка“ — говоре: Он нам је из Своје доброте, благодати и милости дао овај положај и ово пребивалиште; наша дела нису била довољна да то заслужимо. У веродостојном хадису потврђено је да је Аллахов Посланик, нека су Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Нико од вас неће ући у Рај захваљујући свом делу.“ Упитали су: „Па ни ти, Аллахов Посланиче?“ Одговорио је: „Ни ја, осим ако ме Аллах не обухвати Својом милошћу и добротом.“

„У њему нас неће дотицати умор нити ће нас у њему дотицати исцрпљеност“ — то јест, тамо нас неће задесити ни тешкоћа ни малаксалост. И „умор“ и „исцрпљеност“ употребљавају се за означавање замора; можда се овде жели рећи да њихова тела и душе неће осећати ни умор ни исцрпљеност, а Аллах најбоље зна. Један од примера тога јесте да су се на овом свету напрезали у богослужењу, а уласком у Рај престају њихове обавезе и они доспевају у трајни, непрекидни одмор. Узвишени Аллах каже: „Једите и пијте у здрављу, за оно што сте у данима минулим припремили!“ (Ел-Хакка, 24).

Тефсир ел-Багавија

„И рећи ће“ — то јест, рећи ће када уђу у Рај: „Хваљен нека је Аллах, Који је од нас отклонио тугу.“ Речи „туга“ (ал-хазан) и „жалост“ (ал-хузн) имају исто значење, као што речи „шкртост“ (ал-бухл) и „шкртост“ (ал-бахл) означавају исто. Ибн Аббас је рекао: „То је туга због Ватре.“ Катада је рекао: „Туга због смрти.“

Мукатил је рекао: „Били су тужни јер нису знали шта ће Аллах учинити с њима.“ Икриме је рекао: „Туга због греха и лоших дела, као и страх да добра дела не буду одбијена.“ Ал-Касим је рекао: „Туга због нестанка благодати, превртљивости срца и страха од исхода.“ Речено је и да је то туга због страхота Судњег дана.

Ал-Калби је рекао: „То је оно што их је на овом свету бринуло у вези са Судњим даном.“ Саид бин Џубејр је рекао: „То је брига због хлеба на овом свету.“ Речено је и: „Брига за животне потребе.“ Аз-Заџаџ је рекао: „Аллах је од становника Раја отклонио све туге, било да су се тицале овоземаљске егзистенције или будућег живота.“

Обавестио нас је Абу-л-Хасан Али бин Мухаммад бин ад-Даххак, хатиб; њему је пренео Абу Исхак Ибрахим бин Мухаммад ал-Исфараини; њему Абу Бакр Ахмад бин Ибрахим ал-Исмаили; њему Абу-л-Аббас Ахмад бин Мухаммад ат-Тураби; њему Јахја бин Абд ал-Хамид; а он Абдуррахман бин Зејд бин Еслам, од свог оца, од Ибн Омера, који је рекао: Аллахов Посланик, нека су Аллахов благослов и мир на њега, рекао је: „Следбенике ‘Нема бога осим Аллаха’ неће обузети страх у њиховим гробовима нити приликом проживљења.

Као да видим следбенике ‘Нема бога осим Аллаха’ како отресају прашину са својих глава и говоре: ‘Хваљен нека је Аллах, Који је од нас отклонио тугу.’“ Узвишени каже: „Заиста, наш Господар много прашта и захвалан је.“

„Који нас је уселио“ — то јест, настанио нас је. „У пребивалиште вечног боравка“ значи: у обитавалиште. „Из Своје доброте. У њему нас неће дотицати умор“ — то јест, неће нас задесити тешкоћа и напор. „Нити ће нас у њему дотицати исцрпљеност“ — малаксалост од умора.