Молба за Божју доброту

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

Мојсију, мир над њим, сажалиле су се оне две жене и смиловао им се, па им је напојио стоку, не тражећи од њих никакву накнаду, нити имајући другог циља осим Божјег задовољства. Када им је напојио стоку — а то је било у време велике врућине, усред дана, на шта указују речи: „Затим се склонио у хладовину“ — одмарајући се у хладу после умора, он је у том стању, тражећи опскрбу од свог Господара, рекао: „Господару мој, заиста ми је потребно свако добро које ми даш.“ То јест: потребно ми је добро које ми упућујеш и олакшаваш. Овим је молио својим стањем, а молба стањем речитија је од молбе изговорене језиком.

Тако је остао у том стању, молећи свога Господара и понизно Му се обраћајући. Што се тиче оне две жене, оне су отишле свом оцу и испричале му шта се догодило.

Тефсир имама Ибн Касира

Узвишени Бог је рекао: „Па им је напојио стоку.“ Ебу Бекр ибн Еби Шејбе је рекао: Пренео нам је Абдуллах: обавестио нас је Исраил, од Ебу Исхака, од Амра ибн Мејмуна ел-Евдија, од Омера ибн ел-Хаттаба, нека је Бог задовољан њиме, да је Мојсије, мир над њим, када је стигао до воде у Медијену, затекао мноштво људи како напајају стоку. Када би завршили, вратили би стену на бунар, а подићи је могло само десет људи. Тада је угледао две жене како задржавају своју стоку.

Упитао их је: „Шта је с вама?“ Оне су му испричале, па је пришао стени и подигао је. Потом је захватио само једну кофу воде, па је њоме напојио овце док се нису напиле. Ланац преносилаца је веродостојан.

Његове речи: „Затим се склонио у хладовину и рекао: ‘Господару мој, заиста ми је потребно свако добро које ми даш’“ — Ибн Аббас је рекао: Мојсије је кренуо из Египта ка Медијену, а није имао хране осим поврћа и лишћа са дрвећа. Ишао је бос и, пре него што је стигао до Медијена, отпала му је обућа. Сео је у хладовину, иако је био изабраник међу Божјим створењима, а стомак му се од глади приљубио уз леђа; зеленило поврћа могло се видети кроз његову утробу, а био му је потребан чак и комадић урме.

Што се тиче речи „у хладовину“, Ибн Аббас, Ибн Месуд и ес-Судди рекли су: Сео је испод дрвета. Ибн Џерир је рекао: Обавестио ме је ел-Хусејн ибн Амр ел-Анкази: пренео нам је мој отац: пренео нам је Исраил, од Ебу Исхака, од Амра ибн Мејмуна, од Абдуллаха — то јест, Ибн Месуда — који је рекао: „Јахао сам камилу две ноћи, пожурујући је, док нисам освануо у Медијену. Распитао сам се за дрво под којим се Мојсије склонио. Било је то зелено, бујно дрво.

Моја камила — гладна — кренула је ка њему, грицкала га неко време, а затим избацила оно што је појела. Тада сам упутио молитву Богу за Мојсија, мир над њим, па сам отишао.“ У једном предању од Ибн Месуда наводи се да је отишао до дрвета са којег се Бог обратио Мојсију, као што ће бити поменуто, а Бог најбоље зна. Ес-Судди је рекао да је то било дрво самур.

Ата ибн ес-Саиб је рекао: Када је Мојсије казао: „Господару мој, заиста ми је потребно свако добро које ми даш“, жена га је чула.

Тефсир ел-Багавија

„Па им је напојио стоку, а затим се склонио у хладовину“ — у хлад дрвета. Сео је под њега због велике врућине, а био је гладан.

„И рекао: ‘Господару мој, заиста ми је потребно свако добро које ми даш’“ — то јест, храна.

„Потребно“ — језички стручњаци кажу да предлог „ли“ овде има значење предлога „ила“ [ка], па се каже: „Он је сиромашан у односу на то“ и „потребно му је то“. Смисао је: потребна ми је свака доброта коју ми даш, односно храна; био је у потреби и гладан, па је тражио храну. Ибн Аббас је рекао: Молио је Узвишеног Бога за комад хлеба којим би утољио глад. Ел-Бакир је рекао: Изговорио је то иако му је био потребан чак и комадић урме.

Саид ибн Џубејр пренео је од Ибн Аббаса: Мојсије је казао: „Господару мој, заиста ми је потребно свако добро које ми даш“, а био је најплеменитије од Божјих створења пред Њим; ипак му је био потребан чак и комадић урме. Муџахид је рекао: Није тражио ништа осим хлеба.

Када су се оне две жене брзо вратиле свом оцу, пре осталих људи, а овце су им биле добро напојене, упитао их је: „Зашто сте се тако брзо вратиле?“ Оне рекоше: „Среле смо доброг човека који се сажалио на нас и напојио нам овце.“ Тада је једној од њих рекао: „Иди и позови га код мене.“