Molitva za opskrbu i pomoć

Tefsir šejha Abdurrahmana es-Sa’dija

Musa, alejhis-selam, sažalio se na njih i smilovao im se, pa im je napojio stoku, ne tražeći od njih naknadu i ne želeći ništa drugo osim Allahovog zadovoljstva. Kada im je napojio stoku, a bilo je to u vrijeme velike žege, usred dana — na šta ukazuju riječi Uzvišenog: „Zatim se sklonio u hladovinu“ — odmorio se u njenom hladu nakon napora. „Pa je rekao“ u tom stanju, moleći opskrbu od svoga Gospodara: „Gospodaru moj, zaista mi je potrebno svako dobro koje mi spustiš.“ To znači: potrebna mi je dobrota koju mi Ti šalješ i omogućavaš.

On je to zatražio svojim stanjem, a molba izražena stanjem snažnija je od molbe izrečene riječima. Neprestano se tako obraćao svome Gospodaru i ponizno Mu se molio. A one dvije žene otišle su svome ocu i ispričale mu šta se dogodilo.

Tefsir imama Ibn Kesira

Uzvišeni Allah kaže: „Pa im je napojio stoku.“ Ebu Bekr ibn Ebi Šejbe je rekao: „Prenio nam je Abdullah: obavijestio nas je Isra'il, od Ebu Ishaka, od Amra ibn Mejmun el-Evdija, od Omera ibn el-Hattaba, radijallahu anhu, da je Musa, alejhis-selam, kada je stigao do vode u Medjenu, zatekao mnoštvo ljudi kako napajaju stoku. Kada su završili, vratili su kamen na bunar. Taj kamen nije moglo podići manje od deset ljudi.

Tada je ugledao dvije žene kako zadržavaju svoju stoku. Upitao ih je: ‘Šta je s vama?’ One su mu ispričale svoju priču. On je prišao kamenu i podigao ga, a zatim je zahvatio samo jedanput i napojio njihovu stoku.’ Lanac prenosilaca je vjerodostojan.

Uzvišeni kaže: „Zatim se sklonio u hladovinu i rekao: ‘Gospodaru moj, zaista mi je potrebno svako dobro koje mi spustiš.’“ Ibn Abbas je rekao: „Musa je krenuo iz Egipta prema Medjenu. Nije imao hrane osim biljaka i lišća drveća, a bio je bos. Nije stigao do Medjena prije nego što mu se izula obuća.

Sjeo je u hladovinu, a bio je odabrani Allahov rob među stvorenjima; od gladi mu se stomak prilijepio uz leđa, a zelenilo biljaka moglo se vidjeti kroz njegovu utrobu. Bio mu je potreban čak i komadić hurme.“

O riječima „u hladovinu“, Ibn Abbas, Ibn Mesud i Es-Suddi kažu da je sjeo pod drvo. Ibn Džerir je rekao: „Ispričao mi je el-Husejn ibn Amr el-Ankazi: ispričao nam je moj otac, ispričao nam je Isra'il, od Ebu Ishaka, od Amra ibn Mejmun, od Abdullaha — a to je Ibn Mesud — koji je rekao: ‘Jahao sam devu dvije noći, dok nisam osvanuo u Medjenu. Raspitivao sam se za drvo pod koje se sklonio Musa, pa sam vidio zeleno, bujno drvo. Moja gladna deva krenula je prema njemu, dohvatila ga i neko vrijeme žvakala, a zatim ga ispljunula.

Uputio sam dovu Allahu za Musaa, alejhis-selam, pa sam otišao.’“ U drugoj predaji od Ibn Mesuda navodi se da je otišao do drveta kod kojeg se Allah obratio Musau, kao što će dalje biti spomenuto. A Allah najbolje zna. Es-Suddi kaže da je to bilo drvo samar.

Ata ibn Sa'ib kaže: „Kada je Musa rekao: ‘Gospodaru moj, zaista mi je potrebno svako dobro koje mi spustiš’, žena ga je čula.“

Tefsir el-Begavija

„Pa im je napojio stoku, a zatim se sklonio u hladovinu“ — u hladovinu drveta; sjeo je pod njom zbog velike žege i bio je gladan.

„I rekao: ‘Gospodaru moj, zaista mi je potrebno svako dobro koje mi spustiš’“ — tj. hrana.

„Potreban“ — jezikoslovci kažu da prijedlog „li“ ima značenje prijedloga „ila“ [prema, ka]. Kaže se: „On je potreban tome“ i „on je potreban tome“. Značenje je: „Zaista mi je potrebno svako dobro koje mi spustiš“, odnosno hrana; bio je u oskudici i potreban joj je bio jer je bio gladan. Ibn Abbas je rekao: „Zamolio je Uzvišenog Allaha za komad hljeba kojim bi utolio glad.“

El-Bakir je rekao: „Tako je rekao, a bio mu je potreban čak i komadić hurme.“ Seid ibn Džubejr prenosi od Ibn Abbasa: „Musa je rekao: ‘Gospodaru moj, zaista mi je potrebno svako dobro koje mi spustiš’, iako je bio najplemenitije Allahovo stvorenje. A bio mu je potreban čak i komadić hurme.“ Mudžahid kaže: „Nije tražio ništa osim hljeba.“

Kažu da su se one dvije žene vratile svome ocu brzo, prije ostalih ljudi, a njihove ovce bile su site i s punim vimenima. On ih je upitao: „Zašto ste se tako brzo vratile?“ One su odgovorile: „Srele smo dobrog čovjeka koji nam se smilovao i napojio našu stoku.“ Tada je rekao jednoj od njih: „Idi i pozovi ga meni.“