Молитва анђела за вернике

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

„И поштеди их злих дела“ — то јест, од лоших дела и њихових последица, јер она доносе зло ономе ко их чини. „А онога кога Ти тога дана поштедиш злих дела“ — то јест, на Судњем дану — „Ти си му се смиловао“, јер Твоја милост непрестано обухвата робове; од ње их одвраћају само њихови греси и зла дела. Кога Ти поштедиш злих дела, томе си омогућио да чини добра дела и да задобије њихову лепу награду. „А то“ — то јест, уклањање онога чега се човек прибојава, тако што је поштеђен злих дела, и постизање онога што жели, стицањем милости — „јесте велики успех“, коме нема равног и за који се не може пожелети ништа боље.

Ова молитва анђела садржи потпуно познавање њиховог Господара и тражење помоћи од Аллаха посредством Његових најлепших имена, којима Он воли да Му се Његови робови обраћају. Садржи и молбу за оно што одговара ономе за шта су Га молили. Будући да су молили за стицање милости и уклањање последица људске природе — чије су недостатке анђели знали, као и њену склоност гресима и другим узроцима које Аллах Својим знањем обухвата — обратили су се Аллаху као Милостивом и Свезнајућем.

У молитви је садржана и савршена учтивост према Узвишеном Аллаху: они признају да је Он њихов Господар, и општи Господар свих, и да они сами немају никакву моћ у одређивању исхода. Њихова молба Господару потекла је од бића које је у сваком погледу сиромашно и зависно од Њега и које нема никакво стање којим би се могло позвати пред својим Господаром. Све је само Аллахова доброта, великодушност и благодат.

Молитва садржи и њихово потпуно слагање с њиховим Господаром: они воле оно што Он воли од дела — обреде које сами обављају и у којима се труде трудом оних који воле — као и људе, вернике, које Узвишени Аллах воли међу Својим створењима. Остала одговорна створења Аллах мрзи, осим оних међу њима који верују. Због љубави анђела према верницима они моле Аллаха за њих и труде се да им поправе стање, јер је молитва за некога један од најјаснијих показатеља љубави према њему: човек се моли само за онога кога воли.

Овај одломак такође садржи суптилну поуку о томе како треба промишљати Аллахову Књигу, коју је Аллах подробно објаснио након речи: „И траже опроштај за вернике“ (Гафир, 40:7). Онај ко размишља о Књизи не треба да се задржи само на значењу појединачних речи. Треба да размисли о значењу израза; када га исправно схвати, треба разумом да размотри ту ствар, путеве који до ње воде, оно без чега се не може остварити и оно од чега зависи, па да буде уверен да је Аллах и то желео, као што је уверен у посебно значење на које речи непосредно указују.

Уверење да је Аллах то желео заснива се на две ствари. Прва је познавање и чврсто уверење да је то последица значења и да оно од тога зависи. Друга је знање да Аллах све зна и да је Својим робовима наредио да промишљају и размишљају о Његовој Књизи. Узвишени Аллах зна шта произлази из тих значења.

Он је обавестио да је Његова Књига упута, светлост и објашњење свега, и да је она најјаснији и најречитији говор. Тако роб стиче велико знање и обиље добра, према томе колико му Аллах омогући. У овом нашем тумачењу има много таквих примера, а Аллах нам је то омогућио.

Понекад онима који пажљиво и исправно не размишљају може бити нејасно на шта се одређено тумачење неких ајета ослања. Молимо Узвишеног Аллаха да нам отвори ризнице Своје милости, како би то било узрок поправљања нашег стања и стања муслимана. Немамо другог ослонца осим Његове доброте и тражења помоћи посредством Његове благодати, у којој непрестано пребивамо сваког часа и сваког тренутка. Молимо Га да нам из Своје доброте да оно што ће нас сачувати од зла наших душа — које спречава и омета да до нас допре Његова милост.

Он је, заиста, Великодушни Дародавац, који је даровао и узроке и оно што из њих проистиче.

Ова молитва садржи и поуку да ће супружник, дете и блиски друг имати користи од свога ближњег, а њихова повезаност с њим биће узрок добра које ће им припасти и које не потиче од њиховог сопственог дела нити од узрока који су они сами предузели. Тако су анђели молили за вернике и за оне који су били добри од њихових предака, жена и потомака. Може се рећи да је услов да и они сами буду добри, на шта указују речи: „и оне који су били добри“. Тада би то било плод њихових дела. А Аллах најбоље зна.

Узвишени Аллах обавештава о савршеној благости према Својим верујућим робовима и о томе како им је, зарад њихове среће, подарио узроке који су изван њихове моћи: блиски анђели траже опроштај за њих и моле се за оно што ће поправити њихову веру и њихов будући свет. У томе је и обавештење о части носилаца Преста и анђела око њега, о њиховој близини Господару, многобројним обредима које Му чине и искреној бризи за Аллахове робове. Они знају да Аллах то од њих воли.

Зато Узвишени каже: „Они који носе Престо“ — то јест, Престо Милостивог, који је кров створеног света, највећи, најпространији и најлепши од свега створеног, као и Аллаху најближи. Аллах је њиме обухватио Земљу, небеса и Курсију. Овим анђелима Узвишени Аллах је поверио ношење Свога величанственог Преста; нема сумње да спадају међу највеће, најмоћније и најснажније анђеле. Аллахов избор њих за ношење Преста, њихово прво спомињање и близина Њему указују на то да су они најодабранији међу анђелима, мир нека је на њих.

Узвишени је рекао: „А Престо Господара твога ће тога дана над њима осморица носити“ (Ел-Хакка, 69:17).

„И они који су око њега“ — блиски анђели, високи по положају и врлини. „Славе и хвале Господара свога“ — тиме се хвале због многобројних обреда које чине Аллаху, нарочито слављења и хвале. И сви други обреди обухваћени су слављењем и хвалом Аллаха, јер представљају Његово величање и ослобађање од тога да се обред чини неком другом, као и Његову хвалу. Штавише, хвалење Аллаха јесте обред Њему.

„И траже опроштај за вернике“ — то је једна од многих користи и врлина веровања: анђели, који немају греха, траже опроштај за вернике. Својим веровањем верник је стекао ову велику благодат. А пошто опроштај има последице без којих не може бити потпун — за разлику од онога што многи подразумевају, да се молба за опроштај своди само на уклањање греха — Узвишени је навео како се анђели моле за опроштај, поменувши оно без чега он не може бити потпун. Каже: „Господару наш, Ти све обухваташ милошћу и знањем.“

Твоје знање обухвата све: ништа Ти није скривено и ништа, ни колико атом на Земљи или на небу, нити мање или веће од тога, не измиче Твоме знању. И Твоја милост обухвата све; горњи и доњи свет испуњени су Аллаховом милошћу, која их обухвата и допире до свих створења.

„Зато опрости онима који се покају“ — од многобоштва и греха — „и који следе Твој пут“, следећи Твоје посланике у исповедању Твоје једноће и покорности Теби. „И сачувај их патње у Пламену“ — то јест, сачувај их од саме казне и од узрока који до ње воде.

„Господару наш, и уведи их у вртове Едена које си им обећао“ преко Својих посланика. „И оне који су били добри“ — који су били добри кроз веровање и добра дела — „од њихових очева, жена и потомства“. „Ти си, уистину, Силни“ — Онај који над свиме има власт. Својом моћи опраштас им грехе, уклањаш од њих оно чега се прибојавају и доводиш их до сваког добра.

„Мудри“ — Онај који ствари поставља на њихово право место. Зато Те, Господару наш, не молимо за нешто што би било противно Твојој мудрости; напротив, Твоја мудрост, о којој си нас обавестио преко Својих посланика и коју захтева Твоја доброта, јесте да опростиш верницима.

Тефсир имама Ибн Касира

„И поштеди их злих дела“ — то јест, поштеди их од чињења злих дела или од њихових последица, које сналазе онога ко их почини.

„А онога кога Ти тога дана поштедиш злих дела“ — то јест, на Судњем дану — „Ти си му се смиловао“, односно, био си благ према њему и спасао си га казне. „А то је велики успех.“

„Господару наш, и уведи их у вртове Едена које си им обећао, као и оне који су били добри од њихових очева, жена и потомства“ — то јест, сједини их с њима, како би им се очи радовале што су заједно у пребивалиштима једни поред других. Слично томе, Узвишени је рекао: „А онима који верују и за којима потомство њихово у веровању буде следило, придружићемо потомство њихово, а нећемо им нимало умањити дела њихова“ (Ет-Тур, 52:21). То значи да смо свима дали исти положај, како би им се очи радовале.

Нисмо уздигнутог спустили да би се изједначио са нижим, него смо онога чија су дела мања уздигли и изједначили с оним који је много чинио, из Своје доброте и милости.

Сеид ибн Џубејр је рекао: „Када верник уђе у Рај, питаће за свог оца, сина и брата: ‘Где су они?’ Биће му речено: ‘Нису достигли твој степен по делима.’ Он ће рећи: ‘Ја сам радио и за себе и за њих.’ Тада ће им бити придружени на његовом степену.“

Затим је Сеид ибн Џубејр проучио овај ајет: „Господару наш, и уведи их у вртове Едена које си им обећао, као и оне који су били добри од њихових очева, жена и потомства. Ти си, уистину, Силни и Мудри.“

Мутарриф ибн Абдуллах ибн еш-Шиххир је рекао: „Најискренија створења према верницима јесу анђели“, а затим је проучио овај ајет: „Господару наш, и уведи их у вртове Едена које си им обећао.“ А најнеискренија створења према верницима јесу шејтани.

„Ти си, уистину, Силни и Мудри“ — то јест, Ти си Онај коме се нико не може супротставити нити Га надвладати; шта Ти хоћеш, бива, а што нећеш, не бива. Мудар си у Својим речима и делима, у Свом верозакону и одредби. (Ет-Тур, 52:21.)

Узвишени обавештава о блиским анђелима: четворици носилаца Преста и керубинима око њега. Они славе и хвале свог Господара, то јест, спајају слављење, којим се поричу недостаци, с хвалом, која потврђује својства достојна хвале; „и верују у Њега“, то јест, скрушени су пред Њим и понизни пред Њим; и „траже опроштај за вернике“, то јест, за вернике на Земљи који верују у невидљиво. Узвишени Аллах је одредио Своје блиске анђеле да се моле за вернике у њиховом одсуству.

Будући да је то једно од својстава анђела, они изговарају „амин“ на молитву верника за свога брата у његовом одсуству, као што је потврђено у Сахиху Муслима: „Када муслиман моли за свога брата у његовом одсуству, анђео каже: ‘Амин, и теби исто!’“

Имам Ахмед је рекао: ’Абдуллах ибн Мухаммед — то је Ибн Аби Шејба — пренео нам је од Абде ибн Сулејмана, од Мухаммеда ибн Исхака, од Ја‘куба ибн ‘Утбе, од ‘Икриме, од Ибн ‘Аббаса да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир над њим, потврдио Умејји један део његове поезије. Човек је рекао:

„Човек и бик под његовом десном ногом, а орао му је с друге стране и лав у заседи.“

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир над њим, рекао је: „Истину је рекао.“ Затим је рекао:

„Сунце се на крају сваке ноћи рађа црвено, а његова боја ујутру постаје румена.

Оно нерадо излази својим током, као да је мучено или бичевано.“

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир над њим, рекао је: „Истину је рекао.“ Овај ланац преносилаца је добар. Он указује на то да су данас носиоци Преста четворица, а да ће на Судњем дану бити осморица, као што је Узвишени рекао: „А Престо Господара твога ће тога дана над њима осморица носити“ (Ел-Хакка, 69:17).

Овде се поставља питање: како помирити значење овог ајета и показатеље овог хадиса с хадисом који бележи Ебу Давуд? Он је рекао: Мухаммед ибн ес-Саббах ел-Беззар пренео нам је од Ел-Велид ибн Еби Севра, од Симакка, од Абдуллаха ибн ‘Умејре, од Ел-Ахнефа ибн Кајса, од Ел-‘Аббаса ибн Абдулмутталиба, који је рекао: „Био сам у Батхи са групом људи, међу којима је био Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир над њим. Прошао је облак, па су погледали у њега. Он је упитао: ‘Како називате ово?’

Рекоше: ‘Облак.’ Упитао је: ‘А мизан?’ Рекоше: ‘И мизан.’ Упитао је: ‘А анан?’ Рекоше: ‘И анан.’“ Ебу Давуд је рекао: „Нисам добро запамтио реч анан.“ Посланик је затим упитао: „Знате ли колико је растојање између неба и Земље?“

Рекоше: „Не знамо.“ Он рече: „Раздаљина између њих је седамдесет и једна, две или три године пута. Затим је изнад тога небо, и тако редом“, док није набројао седам небеса. „Изнад седмог неба је море, а раздаљина између његовог дна и површине једнака је раздаљини између једног неба и другог.

Затим је изнад тога осам горостасних створења, а раздаљина између њихових папака и колена једнака је раздаљини између једног неба и другог. Затим је на њиховим леђима Престо, а раздаљина између његовог дна и врха једнака је раздаљини између једног неба и другог. А Узвишени Аллах је изнад тога.“ Овај хадис су, осим Ебу Давуда, забележили и Ет-Тирмизи и Ибн Маџе, од Симакка ибн Харба. Ет-Тирмизи га је оценио као добар, ретко пренесен хадис.

Ово указује на то да је носилаца Преста осам, као што је рекао Шехр ибн Хавшеб: „Носилаца Преста има осам. Четворица говоре: ‘Слављен нека си, Аллаху, и Теби хвала! Теби припада хвала што си благ иако знаш.’ А четворица говоре: ‘Слављен нека си, Аллаху, и Теби хвала! Теби припада хвала што прашташ иако имаш моћ.’“

Зато, када траже опроштај за вернике, говоре: „Господару наш, Ти све обухваташ милошћу и знањем“ — то јест, Твоја милост обухвата њихове грехе и погрешке, а Твоје знање обухвата сва њихова дела, покрете и мировања. „Зато опрости онима који се покају и који следе Твој пут“ — то јест, пређи преко греха оних који се покају, врате Теби и оставе оно у чему су били; и оних који следе оно што си им наредио, чинећи добра дела и клонећи се забрањених. „И сачувај их патње у Пламену“ — то јест, удаљи их од патње Пламена, болне и мучне казне.

Тефсир ел-Багавија

„Господару наш, и уведи их у вртове Едена које си им обећао, као и оне који су били добри од њихових очева, жена и потомства. Ти си, уистину, Силни и Мудри.“ Сеид ибн Џубејр је рекао: „Верник ће ући у Рај и упитати: ‘Где су мој отац, моја мајка, моје дете и моја жена?’ Биће му речено: ‘Они нису чинили дела као што су твоја.’

Он ће рећи: ‘Ја сам радио и за себе и за њих.’ Тада ће бити речено: ‘Уведите их у Рај.’“

Узвишени каже: „Они који носе Престо и они који су око њега“ — носиоци Преста и анђели који га окружују, а то су керубини, најугледнији анђели. Ибн ‘Аббас је рекао: „Од пете једног од њих до стопала има пет стотина година хода.“ Преноси се да су им стопала у најдубљим деловима земље, а да су земље и небеса до њихових струкова. Они говоре: „Слављен нека је Онај који поседује моћ и величанство!

Слављен нека је Онај који поседује власт и царство! Слављен нека је Живи који не умире! Свети, Пречисти, Господар анђела и Духа.“

Мејсере ибн ‘Уруба је рекао: „Ноге су им у најнижој Земљи, а главе су им пробиле Престо. Скрушени су и не подижу поглед. Они се боје више од становника седмог неба, становници седмог неба боје се више од становника неба које је испод њега, а становници тог неба боје се више од становника неба испод њега.“ Муџахид је рекао: „Између анђела и Преста има седамдесет застора од светлости.“

Мухаммед ибн ел-Мункедир пренео је од Џабира да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир над њим, рекао: „Дозвољено ми је да вам говорим о једном анђелу од Аллахових анђела, једном од носилаца Преста. Растојање од његове ушне ресице до рамена износи седам стотина година хода.“

Џа‘фер ибн Мухаммед пренео је од свога оца, од свога деде, да је рекао: „Растојање између једног стуба Преста и другог износи колико брзо летећој птици треба тридесет хиљада година. Престо се сваког дана прекрива са седамдесет боја светлости, а ниједно Аллахово створење не може да га погледа. Све ствари су у односу на Престо као прстен у пустињи.“ Муџахид је рекао: „Између седмог неба и Преста има седамдесет хиљада застора од светлости, затим застор од таме, застор од светлости и застор од таме.“

Вехб ибн Мунبه је рекао: „Око Преста је седамдесет хиљада редова анђела, један ред иза другог, који круже око њега. Једни се окрећу у једном смеру, а други у другом. Када се сусретну, једни изговарају: ‘Ла илахе иллаллах’, а други: ‘Аллаху екбер’. Иза њих је седамдесет хиљада редова анђела који стоје, руку положених на вратове и рамена.

Када чују како они први величају Аллаха и изговарају да нема божанства осим Њега, подижу гласове и говоре: ‘Слављен си и Теби хвала! Како си величанствен и узвишен! Ти си Аллах, нема божанства осим Тебе. Ти си Највећи; сва створења ће се Теби вратити.’

Иза њих је сто хиљада редова анђела, с десном руком преко леве. Ниједан од њих не слави Аллаха хвалом на исти начин као други. Размак између врхова крила једног од њих износи три стотине година хода, а од ушне ресице до рамена четири стотине година.“

Аллах се од анђела око Преста заклонио са седамдесет застора од ватре, седамдесет застора од таме, седамдесет застора од светлости, седамдесет застора од белог бисера, седамдесет застора од црвеног рубина, седамдесет застора од жутог рубина, седамдесет застора од зеленог смарагда, седамдесет застора од снега, седамдесет застора од воде и седамдесет застора од леда, као и оним што само Аллах зна.

Рекао је: „Сваки носилац Преста и анђео око њега има четири лица: лице бика, лава, орла и човека. Сваки од њих има четири крила. Два крила су му на лицу, из страха да не погледа у Престо и не падне у несвест, а са друга два лепрша. Њихов говор састоји се само од слављења, хвале, величања и уздизања Аллаха.“

Узвишени каже: „Славе и хвале Господара свога и верују у Њега“ — потврђују да је Он Један и да нема судруга. Абдулвахид ел-Милихи нас је обавестио: Ебу Мансур ес-Се‘мани нас је обавестио, Ебу Џа‘фер ер-Рејјани нам је пренео, Хумејд ибн Зенџевејх нам је пренео, ‘Умер ибн Абдуллах ер-Рекаши нам је пренео, Џа‘фер ибн Сулејман нам је пренео, Харун ибн Рабаб нам је пренео, а Шехр ибн Хавшеб је рекао: „Носилаца Преста има осам. Четворица говоре: ‘Слављен нека си, Аллаху, и Теби хвала! Теби припада хвала што си благ иако знаш.’

А четворица говоре: ‘Слављен нека си, Аллаху, и Теби хвала! Теби припада хвала што прашташ иако имаш моћ.’“ Рекао је: „Као да посматрају грехе Адамових потомака.“

Узвишени каже: „И траже опроштај за вернике. Господару наш“ — то јест, говоре: „Господару наш.“ „Ти све обухваташ милошћу и знањем“ — реч „милошћу“ овде је у акузативу као објашњење, а каже се и да је то пренос значења: то јест, Твоја милост и знање обухватају све. „Зато опрости онима који се покају и који следе Твој пут“ — то јест, Твоју веру.

„И сачувај их патње у Пламену.“ Мутарриф је рекао: „Најискренији Аллахови робови према верницима јесу анђели, а најнеискренија створења према верницима су шејтани.“

„И поштеди их злих дела“ — то јест, казни. „А онога кога Ти поштедиш злих дела“ — то јест, кога поштедиш казни. Речено је и да значи: последица злих дела. „Тога дана Ти си му се смиловао, а то је велики успех.“