Ослањање на Аллаха и опрост

Тефсир шејха Абдуррахмана ес-Саадија

О верници, имате добар узор, то јест ваљан пример који треба следити и који ће вам користити, у Ибрахиму и онима који су били са њим, од верника, јер вам је наређено да следите веру Ибрахима, искреног у вери. То је било онда када су своме народу рекли: „Ми немамо ништа са вама нити са онима које, мимо Аллаха, обожавате.“ То јест, Ибрахим, мир нека је над њим, и верници који су били са њим одрекли су се свога народа многобожаца и онога што су обожавали мимо Аллаха.

Потом су сасвим отворено исказали непријатељство према њима, говорећи: „Ми не верујемо у вас“, и појавило се, то јест постало јасно, „између нас и вас непријатељство и мржња“: мржња у срцима и престанак љубави, а непријатељство у поступцима. То непријатељство и мржња немају ни рок ни границу, него ће трајати заувек, све док истрајавате у свом неверовању, „док не поверујете у Аллаха, Јединог“. Када поверујете у Аллаха Јединог, непријатељство и мржња ће нестати и претворити се у љубав и оданост.

Зато, верници, имате узор у Ибрахиму и онима који су били са њим у испољавању вере и монотеизма, као и у испуњавању њихових обавеза и онога што из њих произлази, те у сваком делу којим се само Аллах обожава. Изузетак је једна ствар: Ибрахимове речи своме оцу, многобошцу, невернику и упорном противнику, када га је позвао у веру и монотеизам, а он је то одбио. Ибрахим му је тада рекао: „Тражићу од Аллаха да ти опрости“, иако „не могу од Аллаха ништа за тебе да учиним“. Ипак, молићу свога Господара, надајући се да нећу бити несрећан због своје молитве Господару.

Не треба да се угледате на Ибрахима у овом случају, када је молио за многобошца; не треба да се молите за многобошце, говорећи да тиме следите веру Ибрахима. Аллах је навео Ибрахимово оправдање речима: „Ибрахимово тражење опроста за свога оца било је само због обећања које му је дао. А када му је постало јасно да је он Аллахов непријатељ, одрекао га се. Ибрахим је, заиста, био саосећајан и благ.“

Добар узор у Ибрахиму и онима који су били са њим имате и у томе што су молили Аллаха, ослањали се на Њега, враћали Му се и признавали своју немоћ и недостатке. Рекли су: „Господару наш, на Тебе се ослањамо“, то јест, ослањамо се на Тебе у прибављању онога што нам користи и отклањању онога што нам штети, и у томе се уздамо у Тебе, Господару наш. „Теби се обраћамо“, то јест, враћамо се послушности Теби, Твом задовољству и свему што нас Теби приближава. У томе се трудимо и марљиво чинимо добра дела.

Знамо да ћемо се Теби вратити, па ћемо се припремити за долазак пред Тебе и чинити оно што нас на најбољи начин приближава Теби.

„Господару наш, не учини да будемо искушење онима који не верују“: не препусти нас њима због наших греха, па да нас изложе искушењу и спрече у ономе што могу од верских дела; не учини ни да они сами буду искушани. Када виде да су надвладали вернике, помислиће да су они на истини, а ми на заблуди, па ће им се неверовање и обест само повећати. „И опрости нам“ грехе и рђава дела која смо починили, као и пропусте у извршавању онога што нам је наређено. „Господару наш, Ти си, заиста, Силни“, Који над свиме влада, „и Мудри“, Који све поставља на његово право место.

Својом моћи и мудрошћу помози нам против наших непријатеља, опрости нам грехе и исправи наше недостатке.

Тефсир имама Ибн Касира

„Господару наш, не учини да будемо искушење онима који не верују.“ Муџахид је рекао: „То значи: не кажњавај нас њиховим рукама нити казном од Себе, па да они кажу: ‘Да су ови били на истини, ово их не би задесило.’“ Исто су рекли и Даххак. Катада је рекао: „Не дај да они надвладају нас, па да због тога буду искушани и помисле да су нас надвладали зато што су на истини.“

То је изабрао Ибн Џерир. Али ибн Аби Талха преноси од Ибн Аббаса: „Не препусти их нама да нас искушавају.“

„И опрости нам, Господару наш, Ти си, заиста, Силни и Мудри“ значи: сакриј наше грехе од других и опрости их у ономе што је између нас и Тебе. „Ти си, заиста, Силни и Мудри“: Силни, Ко неће оставити без заштите онога ко потражи уточиште под Твојим окриљем; Мудри у Својим речима, делима, верском закону и одредби.

Узвишени Аллах каже Својим верујућим робовима, којима је наредио да раскину везе са неверницима, да им буду непријатељи, да се од њих клоне и одрекну их се: „Добар узор имате у Ибрахиму и онима који су били са њим“, то јест, у његовим следбеницима који су поверовали са њим. „Када су своме народу рекли: ‘Ми немамо ништа са вама’“, то јест, одрекли смо вас се, „нити са онима које, мимо Аллаха, обожавате. Ми не верујемо у вас“, то јест, у вашу веру и пут.

„И појавило се између нас и вас непријатељство и мржња заувек“ значи: непријатељство и мржња између нас и вас успостављени су од сада; док год истрајавате у свом неверовању, заувек ћемо вас се одрицати и мрзети, „док не поверујете у Аллаха Јединог“, то јест, док не будете исповедали Аллахову једноћу и обожавали само Њега, без придруженика, и одбацили идоле и лажна божанства која обожавате уз Њега.

Његове речи: „Осим речи Ибрахима своме оцу: ‘Тражићу да ти буде опроштено’“ значе да у Ибрахиму и његовом народу имате добар узор, али не и у томе што је Ибрахим тражио опрост за свога оца. Учинио је то само због обећања које му је дао; када му је постало јасно да је он Аллахов непријатељ, одрекао га се. Неки верници су се молили за своје очеве који су умрли као многобошци и тражили да им буде опроштено, говорећи: „Ибрахим је тражио опрост за свога оца.“

Зато је Узвишени Аллах објавио: „Веровеснику и онима који верују није допуштено да траже опрост за многобошце, макар им били и род најближи, након што им постане јасно да ће они бити становници Пакла. А Ибрахимово тражење опроста за свога оца било је само због обећања које му је дао. А када му је постало јасно да је он Аллахов непријатељ, одрекао га се. Ибрахим је, заиста, био саосећајан и благ.“ (Покajање, 113–114.)

У овом племенитом ајету Узвишени Аллах је рекао: „Добар узор имате у Ибрахиму и онима који су били са њим“, све до Његових речи: „осим у речима Ибрахима своме оцу: ‘Тражићу да ти буде опроштено, али не могу од Аллаха ништа за тебе да учиним.’“ То значи да не треба да се угледате на њега у томе, то јест, у тражењу опроста за многошце. Тако су рекли Ибн Аббас, Муџахид, Катада, Мукатил, Даххак и други.

Затим Узвишени Аллах казује шта су Ибрахим и они који су били са њим рекли када су напустили свој народ и одрекли га се, па се обратили Аллаху и понизно Га молили: „Господару наш, на Тебе се ослањамо, Теби се обраћамо и Теби је повратак.“ То јест, у свим стварима ослањамо се на Тебе, препуштамо Теби своје послове и поверавамо их Теби. „И Теби је повратак“, то јест, повратак на оном свету. (Покајање, 113–114.)

Тефсир ел-Багавија

„Добар узор“ значи: пример који треба следити. „У Ибрахиму и онима који су били са њим“ значи: у верницима. „Када су рекли своме народу“ — многобошцима: „Ми немамо ништа са вама.“ То је множина речи „невин“. „Нити са онима које, мимо Аллаха, обожавате.

Ми не верујемо у вас“ значи: поричемо и одбацујемо вашу веру. „И појавило се између нас и вас непријатељство и мржња заувек, док не поверујете у Аллаха Јединог“: Он наређује Хатибу и верницима да се угледају на Ибрахима, мир нека је над њим, и вернике који су били са њим у одрицању од многобожаца.

„Осим речи Ибрахима своме оцу: ‘Тражићу да ти буде опроштено’“ значи: имате добар узор у Ибрахиму и његовим поступцима, осим у томе што је тражио опрост за свога оца многобошца. Ибрахим, мир нека је над њим, рекао је своме оцу: „Тражићу да ти буде опроштено“, а затим га се одрекао — како смо то навели у сури „Покајање“. „Али не могу од Аллаха ништа за тебе да учиним“: Ибрахим говори своме оцу: „Не могу ти ничим помоћи нити те заштитити од Аллахове казне ако Му будеш непокоран и будеш Му приписивао друга.“

„Господару наш, на Тебе се ослањамо“ — то говори Ибрахим заједно са верницима који су били са њим. „Теби се обраћамо и Теби је повратак.“

„Господару наш, не учини да будемо искушење онима који не верују.“ Ез-Зеџаџ је рекао: „Не дај да они надвладају нас, па да помисле да су на истини и буду искушани.“ Муџахид је рекао: „Не кажњавај нас њиховим рукама нити казном од Себе, па да они кажу: ‘Да су ови били на истини, то их не би задесило.’“ „И опрости нам, Господару наш, Ти си, заиста, Силни и Мудри.“